Svake 4 godine ključna tema u politici sveta su američki predsednički izbori, koji će ove godine po svemu sudeći biti istorijski. Najveći izbori na svetu, i po svom značaju, a bogami i po svom obimu koštaju, i to mnogo, ali kako se oni finansiraju?
Prema javno dostupnim brojkama Federalne komisije za izbore SAD, do kraja juna meseca kandidati na ovogodišnjim izborima prikupili su do sada oko 695 miliona dolara za svoje kampanje.
Na prvom mestu je Džo Bajden koji je prikupio oko trećine svih sredstava u trci, tj. 232,4 miliona dolara, dok je Donald Tramp na drugom mestu sa prikupljenih 199,5 miliona dolara. Ostatak novca raspodeljen je među ostalim kandidatima. Oni će ovaj novac u najvećoj meri trošiti na svoj politički marketing, ali svota često služi i kao signal snage podrške pojedinačnog kandidata.
Odakle kandidatima ovaj novac?
Postoji nekoliko Zakona u SAD koji regulišu prikupljanje novca u svrhu političkih kampanja. Oni diktiraju ko može da doprinese kampanji kandidata, koliko maksimalno novca mogu da doniraju, kako će se donacije beležiti i prijavljivati… Ovi Zakoni variraju na državnom i federalnom nivou, ali imaju nešto zajedničko: političari u svojim kampanjama mogu da dobijaju sredstva od pojedinaca, komiteta političkih partija i ono što je najvažnije za celu priču o finansiranju kampanja preko PAC-ova (Političkih akcionih komiteta).
Politički akcioni komiteti tj. PAC
Prema pravilima igre, korporacije, radne organizacije i druge grupe ne mogu direktno da doprinose kampanjama, ali oni mogu da osnuju Politički akcioni komitet i da putem ovih odbora traže donacije od članica i saradnika kako bi dali doprinose za kampanju ili finansirali aktivnosti kao što je oglašavanje. Ova sredstva podležu saveznim ograničenjima doduše.
Takođe postoje i super PAC-ovi, tj. nezavisni politički komiteti koji prikupljaju novac kako bi uticali na izbore putem reklama i drugih napora. Za razliku od običnih ovi PAC-ovi ne mogu direktno da doprinose kampanjama i kandidatima niti da koordiniraju sa njima, ali ne podležu ograničenjima.
Javno finansiranje
Pored toga, kandidati na raspolaganju imaju i javno finansiranje. Naime, svi poreski obveznici u SAD mogu dobrovoljno da doniraju oko 3 dolara u fond za predsedničke izbore kada plaćaju svoje poreze. Oni kandidati koji odaberu ovaj izvor finansiranja mogu da koriste ovaj novac, ali on dolazi sa sijaset ograničenja te predsednički kandidati često odbijaju javno finansiranje.
Takođe, sve donacije koje iznose ispod 200 dolara ne spadaju ni u jednu od ovih grupa, a prema pisanju Federalne komisije za izbore na primer tokom prošlih predsedničkih izbora na ovaj način predsednički kandidati su prikupili oko 4,1 milijardu dolara.
Ko su Bajednovi, a ko Trampovi najveći donatori na ovim izborima?
Podaci o prikupljenim sredstvima i potrošnji istih su javno dostupne. Tako se vrlo lako može naći ko su najveći donatori Džo Bajdena, Donalda Trampa ili bilo kog drugo kandidata.
Bajdenovi najveći donatori su:
Future Forward
Greylock Partners
Sequoia Capital
Democracy PAC
American Bridge 21st Century
Trampovi najveći donatori su:
Timoti Melon
Linda MekMahon
Laura & Isaac Perlmutter Foundation
Bigelow Aerospace
Elizabet i Ričard Uihlein
Ko ima više novca na raspolaganju, Tramp ili Bajden?
U poslednjih mesec dana, makar što se tiče donacija, stvar se drastično promenila. Iako su demokrate tradicionalno do sada uvek skupljale više sredstava nego republikanci, sa serijom Bajdenovih senilnih gafova to više nije tako. Od katastrofalne debate nekoliko istaknutih donatora se povuklo: Džordž Kluni, Rob Rajner…
Generalno, od aprila do juna Tramp je sa republikancima uspeo da sakupi 331 milion dolara, dok je Bajden prikupio 264 miliona dolara.
95 odsto svih donacija u ovom periodu bilo je ispod 200 dolara pojedinačno.
