Koliko košta jedna granata za Ukrajinu: Saradnik britanskog kraljevskog instituta otkriva vojnu tajnu
Ono što posebno privlači pažnju u ovom slučaju jeste i cena pojedinačnog projektila
Tokom jučerašnjeg dana u pojedinim zapadnim medijima pojavila se vest da je NATO potpisao ugovore o nabavci artiljerijskih granata u kalibru 155 mm vredan 1,2 milijarde dolara. Ubrzo je otkriveno i da će deo novoproizvedene municije biti isporučen Ukrajini, kao i ukupan broj naručenih granata.
Ovo je otkrio Samuel Ramani, saradnik britanskog kraljevskog instituta – RUSI, i poznato je da se radi o 220.000 komada. Samim tim otkriveno je da jedna artiljerijska granata u kalibru 155 mm košta oko 5.400 dolara, kao i to da partneri Ukrajine iz EU i dalje ne nameravaju da ispune svoja obećanja.
Naime, evropske države su prošlog proleća obećali da će poslati Kijevu milion artiljerijskih granata, a prema informacijama ukrajinskih zvaničnika do kraja decembra dostavljeno je svega 300.000, dakle nepuna trećina.
Takođe, očekuje se da će ugovorena količina od 220.000 granata biti isporučena zemljama članicama NATO tek krajem 2025. godine. Sve ovo dovoljno govori o iscrpljenosti sopstvenih zaliha, količini koju Ukrajina može očekivati, kao i nivou proizvodnih kapaciteta NATO država.
Ono što posebno privlači pažnju u ovom slučaju jeste i cena pojedinačnog projektila. Podsećanja radi, u oktobru 2023. godine holandski admiral i predsedavajući Vojnog komiteta NATO, Rob Bauer pozvao je sve članice Alijanse da prevaziđu protekcionističke tendencije i dogovore se o jedinstvenom standardu za artiljerijsku municiju, kako bi se povećala proizvodnja preko potrebnih granata u kalibru 155 mm.
Na taj način bi se prema njegovom shvatanju smanjila cena granata, koja je naglo skočila nakon početka Specijalne vojne operacije. On je takođe apelovao da članice prestanu da štite “nacionalne proizvođače naoružanja”, čije poslovanje je uporedio sa kompanijama koje prave štampače.
“Proizvođač se neće obogatiti zbog štampača koje pravi, već zbog mastila. Ukoliko napravite artiljerijsku municiju koja odgovara isključivo topu koji vi pravite, onda prisiljavate kupce da kupuju samo vašu municiju.”
Prema tadašnjoj Bauerovoj proceni, cena jedne artiljerijske granate u kalibru 155 mm, je pre početka SVO bila nešto više od 2.000 dolara. Razlog za ovakav skok može se objasniti potražnjom koja se naglo povećala i proizvodnim kapacitetima koji su ostali na gotovo istom nivou, tj. stopa proizvodnje nije povećavana u skladu sa stopom potrošnje.
Stoga države u okviru NATO nisu u stanju da nadomeste količinu granata i ispune potrebe ukrajinske vojske, pa tako npr. jedna Francuska proizvede 20.000 granata godišnje, što Ukrajinci iskoriste za 3-4 dana. Tako je i norveški proizvođač “Namo” u novembru procenio da će biti potrebno “najmanje 40 godina da se proizvede godišnja količina neophodna za potrebe Ukrajine i NATO, kao i da i Kijev i Alijansa mogu ostati bez granata”.
Uprkos brojnim najavama o širenju proizvodnje, uvođenju jedinstvenog standarda kako bi sve granate bile kompatibilne sa topovima i haubicama u upotrebi i pripremama za “sveobuhvatni rat sa Rusijom” koji se sve češće najavljuje, ni EU ni SAD očigledno nisu dorasle zadatku.
Pa tako umesto da održe reč i isporuče 1.000.000 granata Kijevu, svi zajedno poručuju svega 220.000 komada municije, a Ukrajina će imati sreće ako umesto preostalih 700.000 dobije bar 70.000 granata.
