Nova analiza Visual Capitalista pokazuje da su poslovi sa najvećom otpornošću na AI uglavnom oni koji zahtevaju fizičko prisustvo, praktične veštine, ljudski odnos i donošenje odluka u nepredvidivim situacijama. Na vrhu liste nalaze se građevinski nadzornici, medicinski tehničari i stručnjaci za održavanje i popravke
Dok se svakodnevno pojavljuju naslovi o tome kako veštačka inteligencija menja programiranje, administraciju, korisničku podršku i kreativne industrije, novo istraživanje koje prenosi Visual Capitalist podseća na važnu činjenicu: nisu svi poslovi podjednako izloženi AI revoluciji. Analiza pokazuje da su najotpornija zanimanja uglavnom ona koja se odvijaju izvan ekrana, u fizičkom okruženju i u direktnom kontaktu sa ljudima.
Rangiranje se zasniva na podacima američkog tržišta rada i procenjuje koliko se ključni zadaci određenog zanimanja mogu automatizovati pomoću savremene veštačke inteligencije i robotike. Rezultati potvrđuju trend koji se provlači kroz sve ozbiljnije analize tržišta rada: AI trenutno mnogo lakše automatizuje rad koji je strukturiran, digitalan i zasnovan na obradi informacija nego rad koji zahteva fizičku spretnost, improvizaciju i socijalnu inteligenciju.
Na samom vrhu liste nalaze se zanimanja poput građevinskih nadzornika, tehničara za održavanje i popravke, elektromehaničara, vodoinstalatera, električara i drugih stručnjaka za infrastrukturne sisteme. Zajedničko im je to što svaki radni dan donosi drugačije uslove: kvarovi nisu identični, objekti se razlikuju, a rešavanje problema često zahteva kombinaciju iskustva, procene na licu mesta i manuelne spretnosti.
Visoko su rangirani i zdravstveni radnici koji pružaju direktnu negu pacijentima: medicinski tehničari, terapeuti, logopedi, savetnici i drugi profesionalci čiji posao uključuje empatiju, komunikaciju, fizičku procenu stanja pacijenta i donošenje odluka u situacijama koje se ne mogu lako svesti na skup pravila.
To je zanimljiv kontrast u odnosu na javnu percepciju da su upravo visokokvalifikovani „kancelarijski“ poslovi najsigurniji. Poslednjih godinu dana pokazalo je suprotan trend: generativna AI veoma uspešno pomaže u pisanju tekstova, analizi podataka, izradi prezentacija, programiranju rutinskog koda i obradi dokumenata. Zbog toga su među najizloženijim zanimanjima često administrativni radnici, sekretari, operateri za unos podataka, korisnička podrška i deo programerskih poslova koji se svode na standardizovane zadatke.
Jedan od najvažnijih zaključaka Visual Capitalist analize jeste da visina plate nije presudan faktor zaštite od AI-ja. Mnogi dobro plaćeni poslovi zasnovani na radu sa informacijama mogu biti značajno transformisani automatizacijom, dok pojedina zanatska zanimanja sa manjim formalnim obrazovnim zahtevima ostaju relativno zaštićena upravo zbog svoje fizičke i situacione prirode.
To ne znači da su ti poslovi potpuno otporni na upotrebu AI-a. Električar može koristiti AI za dijagnostiku, građevinski nadzornik za planiranje radova, a terapeut za administrativnu dokumentaciju. Međutim, u svim tim slučajevima veštačka inteligencija deluje pre svega kao alat za povećanje produktivnosti, a ne kao potpuna zamena za čoveka.
Zanimljivo je da se isti obrazac pojavljuje i u drugim istraživanjima tržišta rada. Analize Brookings Institution-a, GovAI-ja i drugih organizacija pokazuju da su poslovi sa visokim nivoom fizičke interakcije, odgovornosti za bezbednost ljudi, nepredvidivim okruženjem i intenzivnom socijalnom komunikacijom među najmanje izloženim automatizaciji.
To ima važne posledice za obrazovanje i planiranje karijere. Poslednjih dvadeset godina društvo je često slalo poruku da je najbolji put ka sigurnoj budućnosti prelazak iz „plavih kragni“ u kancelarijski, digitalni rad. AI era delimično menja tu računicu. Stručni zanati, tehnička zanimanja i poslovi direktne nege ljudi mogli bi postati relativno stabilniji i traženiji od dela tradicionalnih profesija “bele kragne”.
Posebno je zanimljiv primer električara i tehničara rashladnih uređaja. Pored otpornosti na AI, ova zanimanja imaju dodatni vetar u leđa zbog energetske tranzicije, širenja solarnih sistema, električnih vozila i modernizacije infrastrukture. Drugim rečima, kombinacija fizičkog rada + tehničke ekspertize + rastuće tržišne potražnje pokazuje se kao jedna od najjačih formula za dugoročnu stabilnost karijere.
Naravno, treba izbegavati i drugu krajnost: tvrdnju da AI neće uticati na fizičke poslove. Razvoj humanoidnih robota, autonomnih mašina i napredne industrijske automatizacije mogao bi tokom naredne decenije promeniti i deo građevinskih, logističkih i proizvodnih zanimanja. Međutim, većina stručnjaka smatra da će taj proces biti sporiji i skuplji od automatizacije kancelarijskog rada, jer zahteva rešavanje problema kretanja, manipulacije objektima i bezbednog rada u nepredvidivom fizičkom svetu.
Veštačka inteligencija ne deli poslove jednostavno na „visokokvalifikovane“ i „niskokvalifikovane“. Mnogo važnija podela postaje rad na ekranu naspram rada u stvarnom svetu, odnosno pitanje da li se posao može svesti na obradu simbola i informacija ili zahteva fizičko prisustvo, ljudski odnos i prilagođavanje situacijama koje se ne mogu unapred potpuno modelovati.
U tom smislu, budućnost rada možda neće pripasti isključivo onima koji najbolje koriste AI, već i onima koji rade ono što AI i roboti još dugo neće moći pouzdano da rade: popravljanje stvarnih stvari, brigu o stvarnim ljudima i donošenje odluka u stvarnim, neurednim situacijama svakodnevnog života, piše VisualCapitalist.
