Ko treba da napiše pravila za doba veštačke inteligencije? Ako to pitanje dobije jedan od najpoznatijih sistema veštačke inteligencije današnjice, ChatGPT, on će vam reći da je – pa, komplikovano je: “Postoji mnogo različitih gledišta o tom pitanju”, odgovor je četbota koji je razvila tehnološka kompanija OpenAI iz San Franciska.
“Kao jezički model veštačke inteligencije, nemam lična mišljenja, uverenja ili predrasude”, odgovara ChatGPT. Ali napori bi, dodaje, trebalo da “uključuju doprinose različitog spektra zainteresovanih strana, uključujući stručnjake iz oblasti veštačke inteligencije, predstavnike drugih relevantnih oblasti kao što su pravo, etika i politika, zainteresovane zajednice, civilno društvo i vladu”.
Lilijen Edvards, profesorka za pravo, inovacije i društvo na Univerzitetu Njukasl, za DW kaže da se “ne slaže” sa procenom četbota. “Ali dodala bih da pravila treba da budu obavezujuća.”
U roku od nekoliko meseci, ChatGPT postao je najistaknutiji predstavnik nove generacije “generativnih” sistema veštačke inteligencije. Drugi se zovu LaMDA, DALL-E ili Stable Diffusion. Programi proizvode temeljno nove tekstove, kodove, slike ili čak video-zapise. Rezultati su toliko ubedljivi da je često nemoguće reći da li ih je stvorio čovek ili mašina.
Očekuje se da će generativna veštačka inteligencija revolucionisati način na koji ljudi rade ili pronalaze informacije na mreži. Ali, pojavio se i strah da bi milioni ljudi mogli ostati bez posla ili da bi sistem mogao da bude zloupotrebljen za dezinformacije. To je izazvalo debatu o neophodnim pravilima.
“Potrebna nam je regulativa”, kaže profesorka Edvards. To bi značilo i primenu postojećeg zakonodavstva i izradu nacrta novih zakona za veštačku inteligenciju. Istovremeno, ona ukazuje da programi poput ChatGPT dominiraju naslovima, ali oni “nisu tek stvar na mreži koja se dešava unutar veštačke inteligencije. Postoji realna opasnost da dominantnošću u konverzaciji uguše naš glas.”
Uspon veštačke inteligencije
Istraživanje veštačke inteligencije počelo je pedesetih godina prošlog veka, ali su tek početkom prošle decenije inženjeri počeli da ugrađuju veštačku inteligenciju u svakodnevne aplikacije. Tokom poslednjih nekoliko godina, sistemi su bivali sve bolji u kreiranju potpuno novih sadržaja.
Ti proboji su, međutim, u velikoj meri ostali neprimećeni u javnosti, sve dok krajem novembra 2022. OpenAI nije predstavio prototip ChatGPT. Jednostavan je za korišćenje, sve što treba da uradite jeste da unesete zahtev. Zatražite, na primer, rezime “Fausta” Johana Volfganga Getea u stilu četrnaestogodišnjaka i četbot će da ispljune tekst koji glasi kao da ga je napisao tinejdžer. Zamolite sistem da napiše isti tekst u stilu Oldosa Hakslija i dobićete ga u stilu proze 20. veka.
Tako je prvi put sofisticirani alat veštačke inteligencije postao dostupan na besplatnom sajtu, što je podstaklo debatu o tome šta bi uspon generativne veštačke inteligencije mogao da znači za ljudsku kreativnost. Profesori su oplakivali “smrt eseja na fakultetu”. Novine su najavile da će koristiti softver da pomognu svojim novinarima da pišu vesti.
Džoana Brajson, profesorka etike i tehnologije na privatnom berlinskom fakultetu Herti (Hertie School), naglasila je važnost podizanja svesti o tome kako funkcionišu sistemi veštačke inteligencije, na primer, uključivanjem u školske nastavne planove i programe – kako bi se pomoglo ljudima da razviju razumevanje načina komuniciraju s tehnologijom koja izgleda kao da je čovek, ali nije.
“Volela bih da vidim da deca to uče u školi, a zatim da odu kući i ispričaju roditeljima o tome”, rekla je ona za DW.
Ministarka obrazovanja u Severnoj Rajni-Vestfaliji Dorote Feler, najavila je da planira konkretne korake. Ministarstvo nema na umu zabranu veštačke inteligencije u školama, već radi na uputstvima za nastavnike da zauzmu “konstruktivno kritički pogled” na mogućnosti takvog softvera za nastavu.
Stvar naučne fantastike?
Međutim, početna euforija se pogoršala kada je u februaru američki tehnološki gigant Microsoft objavio da je opremio svoj pretraživač Bing naprednom verzijom ChatGPT i dozvolio grupi testera da se poigraju sa njim. Ubrzo nakon toga, objavili su snimke zastrašujućih dijaloga u kojima je četbot postao borben, nazivao se “Sidni” ili izrazio želju da bude čovek.
Stručnjaci su požurili da objasne kako četbot nije sposoban da ima emocije. Umesto toga, ta tehnologija primenjuje analizu ogromnih količina teksta. To sistem čini neverovatno dobrim u pogađanju koja reč treba da prati prethodnu. On to radi toliko dobro da zvuči kao emocionalno ljudsko biće.
Ipak, incidenti su izazvali negodovanje javnosti na društvenim mrežama. Profesorka etike Džoana Brajson kaže da su ljudi shvatili da je sve teže razlikovati ljudska bića od kreacija sistema veštačke inteligencije. To iskustvo je “nešto potpuno novo”. Pa ipak, ona smatra da su “pravila koja preporučujemo već deceniju i dalje dovoljna”.
Od sredine prošle decenije stotine institucija — od svetskih tehnoloških giganata, do Katoličke crkve ili međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija — objavile su neobavezujuće smernice o tome kako da se odgovorno razvija i koristi veštačka inteligencija. Ti tekstovi su najverovatnije i bili izvori koje je ChatGPT koristio za izvođenje zaključaka citiranih na početku članka.
Ali, kako tehnologija brzo napreduje, sada postoji konsenzus da dobrovoljne smernice same po sebi neće biti dovoljne, kaže pravnica Lilijen Edvards.
Vlade širom sveta već godinama rade na zakonodavstvu. Pregled Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) navodi političke inicijative u preko 65 zemalja, od Argentine, do Uzbekistana. Ipak, samo nekoliko ih je do sada poštovalo stroge zakone. Kina je značajan izuzetak, jer je prošle godine objavila zakon o veštačkoj inteligenciji.
Na Zapadu su sve oči uprte u EU. Evropska unija, koja se često smatra predvodnicom u regulativi, počela je još 2018. rad na “Zakonu o veštačkoj inteligenciji”. Pet godina kasnije, institucije Unije treba da počnu završnu raspravu. To bi moglo da dovede do zakonske obaveze kompanija da otkriju klijentima kad god zapravo razgovaraju sa softverom kao što je ChatGPT.
“Nismo daleko od potencijalno strašnijih alata”
Stručnjaci poput Edvardsove upozoravaju međutim da je generativna inteligencija samo vrh ledenog brega. Kompanije i javne institucije odavno su počele da koriste sličnu tehnologiju mašinskog učenja za automatizaciju odluka u drugim oblastima, od nadzora, do krivičnog pravosuđa, gde je rizik od trajne štete još veći.
Zanimljivo je da je i sam izvršni direktor kompanije koja je stvorila ChatGPT izdao slično upozorenje. Sem Altman iz OpenAI napisao je na Tviteru sredinom februara: “Iako alati za veštačku inteligenciju trenutne generacije nisu mnogo strašni, mislim da verovatno nismo toliko daleko od potencijalno strašnijih.
U Evropskoj uniji predstojeći pravilnik o veštačkoj inteligenciji uključiće posebno stroga pravila za “visoko rizične aplikacije”, kako bi se između ostalog obezbedilo da veštačka inteligencija ne diskriminiše ugrožene manjine. Zvaničnici u Briselu se nadaju da će zakoni EU postati “zlatni standard” za regulaciju veštačke inteligencije i da će ih kopirati vlade širom sveta.
