Alchajmerova bolest je u retkim slučajevima porodično uslovljena i nasledna. Odgovarajući geni su poznati. Ali oko jednog od njih se vode velike diskusije.
Alchajmerova bolest je najčešća bolest demencije. Ona pogađa ljude širom sveta i predstavlja velike izazove za obolele i njihove porodice. U 99 odsto slučajeva to se dešava sporadično. Ali u jednom procentu, Alchajmerova bolest je unapred određena. Postoje geni koji se direktno nasleđuju i neizbežno dovode do demencije. A postoje i oni koji ne uzrokuju bolest, ali povećavaju rizik od oboljevanja.
Varijanta gena APOE4 posebno je poznata po tome. Prema studiji nedavno objavljenoj u časopisu „Nejčer medisin”, APOE4, kada se nasleđi i od oca i od majke, predstavlja tako visok rizik da bi trebalo klasifikovan kao nasledni oblik Alchajmerove demencije. Ali stručnjaci nisu složni oko tog pitanja
Rizični geni su široko rasprostranjeni
Brojni su geni koji povećavaju rizik od ove bolesti. U porodicama se prenose s generacije na generaciju.
“Rizični geni su nešto sasvim normalno i utiču na rizik od mnogih bolesti, poput srčanog udara ili drugih kardiovaskularnih bolesti ili depresije. A gen APOE je faktor rizika za Alchajmerovu bolest, to znamo više od 30 godina”, kaže Lars Bertram. On je genetski analitičar na Univerzitetu u Libeku i, između ostalog, istražuje APOE.
Geni čine kod za izgradnju proteina, koji zatim obavljaju funkcije u organizmu potrebne za život. APOE prenosi krvne lipide iz jetre u različite ćelije u telu, pa i do nervnih ćelija u mozgu. I tu utiče na razvoj Alchajmerove demencije.
Mala mutacija – velika promena
Gen APOE se javlja u različitim varijantama: APOE2, APOE3 i APOE4. Oni imaju vrlo različite efekte na rizik od Alchajmerove bolesti. Za APOE2 se čak kaže da ima zaštitnu funkciju. Dok APOE3 predstavlja umeren rizik, APOE4 se smatra genom visokog rizika.
Geni se sastoje od niza sa četiri gradivna bloka raspoređena u parove, koji se nazivaju nukleotidi. Svi oni zajedno čine genom, sveukupnost gena koji oblikuju svako živo biće. U ovom slučaju je dovoljna mala promena u samo jednoj poziciji – tačkasta mutacija – da se bezopasna varijanta gena pretvori u rizičnu.
Kada je reč o Alchajmerovoj bolesti, određeni proteini koji se nazivaju amiloidi talože se između nervnih ćelija u mozgu. S vremenom se gomilaju i mogu imati toksični efekat. To prouzrokuje proces razgradnje u nervnim ćelijama. Ćelije gube svoj oblik i funkciju – nervne ćelije umiru.
Pravo na neznanje
Kao i kod mnogih drugih naslednih bolesti, genetskim testiranjem moguće je otkriti genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest. Ali pri tome lekarski pregledi podležu strogim propisima i rezervisani su za određenu medicinsku specijalnost.
Saskija Klajer je stručnjak za humanu genetiku. Ona savetuje osobe koje žele da se podvrgnu genetskom testiranju. Savetovanje pre pregleda je obavezno. “Na primer, ako sada imam 40 godina, da li bih želela da znam da mogu da dobijem Alchajmerovu bolest kada budem imala 65 ili 70 godina?” kaže ona. “Želim li da se suočim s takvim saznanjem? Imam pravo da ne znam. To je saznanje koje može da me muči do kraja života i zapravo je samo teret?”
Stari prijatelj u novom ruhu
Nova studija o rizičnom genu APOE4 izazvala je diskusije. Ne samo zato što se pojavila u uglednom časopisu Nejčer medisin. Ona se tiče zdravstvenog problema koji brine mnoge ljude: mogućnosti da u starosti postanu dementni. Dodatni gen koji uzrokuje Alchajmerovu bolest zvuči kao povećan rizik. Ali stručnjak za genetiku Bertram savetuje ljude da ostanu smireni.
Predlog autora studije da se gen APOE4 stavi na spisak gena koji uzrokuju Alchajmerovu bolest je stara stvar upakovana u novo ruho, kaže ovaj stručnjak. Isti predlog je, kaže on, postojao pre 15 godina i nije prihvaćen u naučnoj zajednici jer podaci nisu bili dovoljno uverljivi. Ni sada nije drugačije, kaže Bertram.
“Ne razviju svi ljudi koji su nasleđili ovaj gen od oca i majke automatski Alchajmerovu bolest. Ima puno ljudi s ovim genetskim oblikom koji ne oboljevaju od Alchajmera do kraja života”, poručuje Bertram.
