Živimo u eri u kojoj mašine obavljaju funkcije koje su nekada mogli da rade samo ljudi. U poslednjih nekoliko godina, automobili sami voze, virtuelni asistenti lepo rade, ČetGPT piše bez problema seminarske radove. Ove promene su mnogima olakšale život, ali su donele i ekonomsku anksioznost i strahove. Zašto se plašimo veštačke inteligencije? Najčešće jer nam može “oteti” posao, a mnogi ne isključuju mogućnost da će scene iz apokaliptičnih filmova, gde roboti vladaju svetom, postati realnost.
Psiholozi su tek nedavno počeli da istražuju faktore koji oblikuju naše stavove prema veštačkoj inteligenciji (AI). Polako se otkrivaju individualne i kulturne razlike u tome kako se osećamo u vezi sa robotima, tehnološkim razvojem. Ono što sada naučnici mogu da istaknu jeste da je način na koji reagujemo na tehnološka dešavanja različit i zavisi od toga ko smo i iz kojih kultura dolazimo.
Zašto se plašimo veštačke inteligencije
Razni su razlozi zbog čega se bojimo veštačke inteligencije, robota, virtuelnih asistenata. Jedan od najčešćih jeste taj što ljudi smatraju da će AI izmaći kontroli svog kreatora i da će početi da “vlada” među ljudima. Drugim rečima, ljudi se plaše da će tehnologija doći do tačke u kojoj može sama da uči i usavršava se i umesto da postane korisno sredstvo za boljitak čovečanstva, čovečanstvo postaje njena sluga.
Zatim, mnogi su mišljenja da veštačka inteligencija predstavlja veliku pretnju poslovima. Zabrinuti su kopirajteri, frilenseri u domenu grafičkog dizajna, umetnici, jer su oni već sada ugroženi čet botovima. Naučnici naglašavaju da mnogo poslova koje trenutno obavljaju ljudi, AI će moći da uradi bez problema.
Sudije i doktori najviše zabrinuti, novinari najmanje
Ispostavilo se da stepen do kojeg se ljudi plaše AI značajno varira u različitim društvima. Strahovi u vezi sa veštačkom inteligencijom su najveći u Indiji i Saudijskoj Arabiji, a najmanji u Japanu, rezultati su studiji koja je uključivala 10 hiljada ispitanika u 20 zemalja.
Što se tiče profesija, veštačke inteligencije se najviše plaše sudije i doktori, a najmanje su zabrinuti novinari i verske vođe.
Odnos koji imamo prema AI zavisi od nas samih i kulture u kojoj se nalazimo
Ljudi koji su skloniji brizi i anksioznosti više se plaše tehnoloških razvoja, govori studija koja je uključivala preko hiljadu učesnika iz Nemačke i Kine, piše Sajkolodži tudej.
Takođe, kineski učesnici, koji su inače otvorenije ličnosti po svom karakteru, su lakše prihvatali veštačku inteligenciju. U Kini su stariji ispitanici prihvatali bolje AI od mlađih, dok su u nemačkom uzorku žene bile više otvorenije za veštačku inteligenciju od muškarca.
