Većina država članica BRIKS-a, ali i zemalja koje su izrazile zainteresovanost za članstvo u tom formatu, nisu priznale nezavisnost južne srpske pokrajine
Dok Srbija teži da postane deo “evropske porodice naroda” u kojoj je velika većina zemalja priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, njoj se istovremeno nudi i dublja saradnja sa BRIKS-om – čije države članice podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Predsednik Srbije Aleksadar Vučić zvanično je pozvan da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru, otkrio je juče ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom.
“Čekamo predsednika Vučića na događajima BRIKS-a u Kazanju u proširenom formatu. Poziv smo uputili, i nadam se da će ga prihvatiti”, naglasio je ruski predsednik.
Putin je, govoreći o BRIKS-u na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivoskotku, rekao da više od 30 zemalja pokazuje spremnost da se priključi ili sarađuje sa tim formatom.
Kako je objasnio, novi članovi BRIKS-a su ekonomije koje se brzo razvijaju i države sa jedinstvenom kulturom, te “nema sumnje da će pozitivno doprineti razvoju organizacije”.
Saradnja Srbije i BRIKS-a tema je o kojoj se sve češće govori – u velikoj meri zato što Beograd neguje prijateljske odnose sa praktično svim članicama organizacije. Najbolji pokazatelj toga je činjenica da većina njih nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
BRIKS i “Kosovo”
Nijedna od pet originalnih članica BRIKS-a – Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika – nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Kada je reč o zemljama koje su se pridružile organizaciji početkom ove godine, među nepriznavačima se nalaze Iran i Etiopija, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Egipat priznali jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine. Egipat je, međutim, od 2021. zamrznuo svoje priznanje i ne podržava članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama.
Stvar s Egiptom je u tome što je do priznanja došlo tokom kratkotrajne vladavine Muslimanskog bratstva i Muhameda Morsija posle obojene revolucije u toj zemlji, pa je priznanje zamrznuto po dolasku na vlast sadašnjeg predsednika Abdela Fataha el Sisija.
Turska, koja je juče formalno predala zahtev za članstvo u BRIKS-u, jedna je od prvih zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM. Ta zemlja važi za jednog od najznačajnijih sponzora vlasi u Prištini, pre svega kada je reč o saradnji u sferi odbrane.
Međutim, većina zemalja koje su aplicirale ili pokazale interesovanje za članstvo u BRIKS-u nisu priznale nezavisnost južne srpske pokrajine. Među njima se nalaze Alžir, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Kazahstan, Kuba, Mjanmar i Nigerija.
Od priznavača, za članstvo u tom formatu su aplicirali Bangladeš i Maldivi.
Među potencijalnim članovima takođe se nalaze i Irak, Vijetnam, Sirija, Nikaragva, Angola, DR Kongo, Venecuela i Laos – koje nisu priznale nezavisnost južne srpske pokrajine.
Lista priznavača značajno je kraća i uključuje Kolumbiju, Peru, Maleziju, Tajland i Pakistan.
Srbija i BRIKS
Srbija u BRIKS-u: Ima li EU alternativu?
O izgradnji bližih odnosa Srbije i BRIKS-a poslednjih meseci se sve više govori, a činjenica za većina članica tog bloka nije priznala nezavisnost tzv. Kosova nesumnjivo je jedan od glavnih razloga.
Kao najveći zastupnici članstva Srbije u BRIKS-u poslednjih meseci profilisali su se predstavnici Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, koji su u februaru ove godine u Narodnoj skupštini podneli predlog rezolucije o pridruživanju Srbije toj grupaciji.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je, tokom jučerašnjeg sastanka sa potpredsednikom Vlade Srbije Vulinom u Vladivostoku, rekao da očekuje srpskog predsednika Aleksandra Vučića na samitu BRIKS-a u Kazanju.
Predsednik Srbije se zahvalio na pozivu ruskog predsednika, ali je rekao da Srbija ima “mnogo važnih poseta” i će u Beogradu “tada biti važni gosti iz inostranstva”. On je dodao da će “o tome pričati 10. oktobra”.
Vučić je, međutim, tokom jednog televizijskog gostovanja u aprilu izjavio da “ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridruži BRIKS-u” zato što se ona “nalazi na evropskom putu“, dodajući da tu grupaciju “nikako ne bi trebalo potceniti”.
Slične izjave imao je i nekadašnji ministar spoljnih poslova i aktuelni ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je krajem 2022. godine izjavio da je saradnja sa tim pokretom “korisna”, ali da se “članstvo u toj organizaciju kosi sa stavovima Brisela, jer učlanjenje u BRIKS isključuje članstvo u EU”.
Dačić je prošle godine rekao da je članstvo Srbije u BRIKS-u “bajka” i da “nije realno”, te da je “Srbija u Evropi i želi da bude deo EU”.
RTbalkan.
