Naučnici kažu da su globalne klimatske promene odigrale ključnu ulogu u ovom petodnevnom toplotnom talasu.
Toplotni talas koji je odneo mnoge živote u zapadnoj Africi i Sahelu bio bi potpuno nemoguć bez klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, kažu naučnici, piše Bi-Bi-Si.
U Maliju su prošlog meseca zabeležene temperature iznad 48°C, a jedna bolnica povezuje stotine smrtnih slučajeva sa ekstremnom vrućinom.
Naučnici kažu da su ljudske aktivnosti kao što je sagorevanje fosilnih goriva dovele do toga da su temperature u proseku porasle za 1,4 °C. Ali posebna studija o suši u južnoj Africi kaže da je El Ninjo prvenstveno kriv za sušu.
Brojne zemlje u regionu Sahela i širom zapadne Afrike pogodio je jak toplotni talas krajem marta i početkom aprila. Vrućina se najjače osetila u južnim regionima Malija i Burkine Faso.
U Bamaku, glavnom gradu Malija, bolnica Gabrijel Ture saopštila je da je u prvim danima aprila zabeležila 102 smrtna slučaja. Otprilike polovina ljudi koji su umrli bilo je starije od 60 godina, a bolnica je saopštila da je vrućina igrala ulogu u većini tih smrti.
Klimatolozi veruju da su globalne klimatske promene odigrale ključnu ulogu u ovom petodnevnom toplotnom talasu.
Nova analiza naučnika uključenih u grupu Vorld Veather Attribution sugeriše da visoke dnevne i noćne temperature ne bi bile moguće bez dugoročne globalne upotrebe uglja, nafte i gasa, kao i drugih aktivnosti poput krčenja šuma.
Prema studiji, zbog klimatskih promena, temperature su bile i do 1,5 °C iznad normale u Maliju i Burkini Faso, a tokom noći 2 °C iznad proseka.
„Neki će reći da toplotni talas sa temperaturama većim od 1,4 do 1,5 °C nije veliko povećanje“, rekla je Kisvendsida Guigma, klimatski naučnik iz Centra za klimu Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Burkini Faso. „Ali ova dodatna toplina je za mnoge ljude značila razliku između života i smrti.“
Iako su intenzivni toplotni talasi još uvek relativno retki u ovom regionu, istraživači očekuju da će postati češći kako se klima zagreva.
AD
Na predindustrijskim prosečnim globalnim temperaturama, naučnici kažu da bi se događaji poput nedavnog u Maliju dešavali jednom u 200 godina. Ali ako globalna temperatura pređe 2 °C, jaki toplotni talasi će se pojaviti svakih 20 godina.
Iako su ljudi glavni krivci za ovaj događaj, to se ne može reći za tešku sušu koja je početkom ove godine pogodila zemlje južne Afrike.
Niske padavine uzrokovale su slabe useve u nekoliko zemalja, što je dovelo do toga da se oko 20 miliona ljudi suoči sa gladovanjem. Nedostatak vode u Zambiji i Zimbabveu doveo je do izbijanja kolere. U obe zemlje, kao i u susednom Malaviju, proglašeno je stanje katastrofe.
Istraživači su proučavali podatke o temperaturi i padavinama kako bi utvrdili uzroke suše.
Otkrili su da klimatske promene nisu imale značajan uticaj na niske padavine u periodu od decembra do februara širom regiona. Umesto toga, oni veruju da je za to kriv vremenski fenomen El Ninjo.
Trenutni El Ninjo je dostigao vrhunac u decembru, a istraživači kažu da je kiša bila veoma retka u južnoj Africi kao rezultat toga.
U normalnim godinama, ovakve suše bi se dešavale jednom u deset godina, ali je duplo veća verovatnoća da će se suše pojaviti u godini El Ninja.
„Tokom prošle godine, studije atribucije su pokazale da su mnogi ekstremni vremenski događaji uzrokovani kombinacijom klimatskih promena i El Ninja“, rekla je Džojs Kimutai, istraživač sa Imperijal koledža u Londonu.
„Čini se da je suša u južnoj Africi ređi primer događaja koji je prvenstveno pokretao El Ninjo.
