Nekadašnji ilegalni prodavac sladoleda i pravni zastupnik Hrvatske u sporu sa SRJ pred Međunarodnim sudom pravde postao je novi premijer jedne od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN
Nakon 14 godina vlasti konzervativaca i čak pet premijera istom tom razdoblju, Velika Britanija je konačno dobila novog šefa vlade iz redova opozicije – lidera Laburističke partije Kira Starmera.
Prema izlaznim anketama, laburisti su na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji osvojili 410 mesta od ukupno 650 mesta u Donjem domu parlamenta, čime je okončano 14 godina vlade koju predvode konzervativci. Konzervativna partija premijera Rišija Sunaka osvojila je samo 131 mesto, preneo je Rojters.
Budući premijer Starmer je u govoru nakon pobede svoje stranke naglasio da taj mandat nosi veliku odgovornost, ali da je pobedom laburista “teret konačno skinut s pleća” britanskog naroda.
Iako su laburisti ostvarili ubedljivu pobedu na jučerašnjim izborima, stiče se utisak da je ona više posledica katastrofalnog učinka prethodnih konzervativnih vlada, a manje harizme i političke veštine Kira Starmera – o kome čak ni britanska javnost ne zna mnogo.
Starmer dolazi iz umerenijeg krila Laburističke partije, koje je bliže idejama nekadašnjih premijera Tonija Blera i Gordona Brauna, nego “radikalizmu” Džeremija Korbina, kog je Starmer zamenio na čelu partije početkom 2020. godine.
Laburisti su se tada nalazili u dubokoj krizi, svega nekoliko meseci nakon ubedljivog poraza od konzervativaca predvođenih Borisom Džonsonom. Starmer je bio primoran da “zasuče rukave” i partiju vrati u red – u čemu je imao (ograničenog) uspeha.
Ko je novi britanski premijer?
Kir Starmer rođen je 2. septembra 1962. godine u Londonu. Iz njegove rane biografije ne izdvaja se mnogo toga – osim da je u srednjoj školu pohađao časove violine sa proslavljenim di-džejem Fetboj Slimom, kao i da je početkom osamdesetih priveden kada je tokom odmora na francuskoj rivijeri ilegalno prodavao sladoled.
Nakon studija prava na univerzitetima u Lidsu i Oksfordu, Starmer postaje advokat i specijalizuje se za ljudska prava. On je, između ostalog, zastupao Hrvatsku u tužbi koju je 1999. godine podneo zvanični Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koji su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji.
“Motiv srpskog rukovodstva bio je da dominira trećinom hrvatske teritorije, ali način prisvajanja teritorije otkriva nameru srpskog vođstva i JNA… da trajno iskoreni hrvatsko stanovništvo kako bi se ona pretvorila u državu pod srpskom dominacijom”, rekao je novi britanski premijer tokom suđenja pred Međunarodnim sudom pravde 2014. godine.
Zanimljivo je da je Starmer bio protivnik invazije na Irak, čiji je možda i najglasniji zastupnik bio upravo nekadašnji šef britanske vlade Toni Bler.
“Dosadnija” verzija Tonija Blera
Upravo je kontroverzni britanski premijer Bler osoba sa kojom Starmera najčešće porede. Sličnosti nesumnjivo ima: obojica dolaze iz umerenog krila Laburističke partije, na čije čelo su došli nakon dugog perioda provedenog u opoziciji, da bi na kraju svoju partiju do ubedljive izborne pobede.
I sam Starmer je nedavno rekao da “često razgovara sa Tonijem“, kao i da je od njega tražio političke savete “za prelazak iz opozicije na vlast”.
Međutim, za razliku od harizmatičnog Blera koji je krajem devedesetih u Britaniji bio politička “pop zvezda”, Starmer je stekao reputaciju mirnog i nenapadnog – ako ne i pomalo dosadnog političara, čije je glavno obećanje da će vratiti stabilnost u poslednjih godina krajnje haotični politički život Ujedinjenog Kraljevstva.
“On se ne bavi teatralnom stranom politike“, rekao je Tom Boldvin, bivši savetnik Laburističke partije, koji je objavio biografiju gospodina Starmera za “Njujork tajms”.
To, međutim, ne znači da Starmer nije spreman da povuče i neke radikalne poteze, kada proceni da bi mu to moglo doneti korist. On se prethodnih godina obračunao sa neposlušnim levim krilom svoje partije – uključujući i sa samim Korbinom, koji je izbačen iz stranke zbog optužbi za antisemitizam.
Još jedna ključna razlika između Blera i Starmera je i to što su njih dvojica “nasledili” dve potpuno različite države.
Dok je Bler poznih devedesetih nasledio optimističnu “Kul Britaniju”, koja je beležila snažan ekonomski rast i procvat pop kulture, zemlja koju će predvoditi Starmer grca u problemima – od ekonomske stagnacije, preko visoke inflacije, do rastuće nejednakosti i povećanog priliva ilegalnih migranata.
Starmer je za slogan svoje kampanje izabrao samo jednu reč – “promena“, ali koliko toga će on zaista moći (i hteti) da promeni ostaje otvoreno pitanje. Predizborni manifest Laburističke partije i izjave njihovih funkcionera ne odišu radikalizmom,
Starmer, Rusija i Ukrajina
Odnosi Velike Britanije i Rusije tradicionalno su loši, a antiruski i proukrajinski konsenzus u Britaniji čvršći je nego u verovatno bilo kojoj drugoj vodećoj zapadnoj zemlji, a to se neće promeniti ni sa Kirom Starmerom na čelu vlade.
I sam Starmer je to potvrdio početkom 2023, kada je posetio Kijev i sastao se Vladimirom Zelenskim. “Ukoliko sledeće godine budu održani izbori i dođe promena vlasti, stav o Ukrajini će ostati isti”, rekao je Starmer tom prilikom.
U manifestu laburista je istaknuto da će stranka ostati “postojana” u svojoj “vojnoj, finansijskoj, diplomatskoj i političkoj podršci Ukrajini“, kao i da će “Vladimir Putin će biti pozvan na odgovornost za svoj ilegalni rat u Ukrajini”. Laburisti su se obavezali i da će “raditi sa saveznicima na zapleni i korišćenju zamrznute ruske državne imovine za podršku Ukrajini”.
Labursti se zalažu i za članstvo Ukrajine u NATO-u, kome će Britanija biti “nepokolebljivo posvećena”.
Starmerovi bliski saradnici Dejvid Lemi i Džon Hili, koji će najverovatnije biti novi ministri spoljnih poslova i odbrane, posetili su Kijev u maju ove godine, kada su tamošnjim liderima potvrdili da će Britanija nastaviti da podržava Ukrajinu “koliko god da bude potrebno”.
Zanimljivo je i da je Starmer odbacio mogućnost povratka Velike Britanije u EU, tvrdeći da se to neće dogoditi “tokom njegovog života”.
Od Starmera i njegove laburističke vlade, dakle, ne treba očekivati promenu pravca britanske spoljne politike, ali ni neke “hazarderske” poteze kojima je bio sklon Toni Bler.
Stiče se utisak da će “dosadni” Starmer vođstvo u spoljnoj politici ipak prepustiti drugim zapadnim liderima – pre svih onima u Vašingtonu.
