Francuska osporava plan Nemačke za izgradnju evropskog sistema protivvazdušne odbrane.
To je još jedan znak napetosti oko toga kako bi Evropa trebalo da se suprotstavi pretnji koju predstavlja Rusija, piše Fajnenšal Tajms.
O svemu ovome će se više razgovarati na konferenciji o strategiji protivvazdušne odbrane u Parizu koja je počela u ponedeljak i delimično ima za cilj vraćanje zamaha inicijativi European Ski Shield koju podržava Berlin.
Sazvao ga je francuski predsednik Emanuel Makron na marginama Pariskog aeromitinga, a francuski zvaničnici opisuju događaj kao forum za diskusiju između ministara odbrane EU, vojnih zvaničnika SAD i NATO-a i rukovodilaca industrije.
Ali Makronov pritisak takođe odražava fundamentalne razlike između Pariza i Berlina oko toga kako odmah ojačati vojnu odbranu protiv Rusije Vladimira Putina, istovremeno negovati industrijsku bazu Evrope.
Poziv na uzbunu
Nemački kancelar Olaf Šolc je prošlog oktobra predstavio Ski Shield za stvaranje evropskog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane kroz zajedničku nabavku opreme, a od tada je 17 zemalja potpisalo ugovor, uključujući Veliku Britaniju, baltičke zemlje, Švedsku i Finsku.
Ruska invazija na Ukrajinu i njena intenzivna upotreba municije i projektila za vazdušne napade bili su poziv na buđenje da Evropa više ne može da ignoriše svoju protivvazdušnu odbranu. “Imamo mnogo toga da nadoknadimo u Evropi”, rekao je Šolc u govoru u avgustu izlažući svoju viziju protivvazdušne odbrane.
Ali ključne zemlje kao što su Francuska, Italija i Poljska ostale su po strani, sve zbog nacionalnih industrijskih interesa, čak i dok vojni budžeti rastu širom Evrope. Pariz je bio posebno zatečen objavom Ski Shield-a i odložio je francusko-nemački samit delom da bi nagovestio svoje nezadovoljstvo.
Dok su francuski i nemački zvaničnici izbegavali da javno kritikuju planove jedni drugih, razlike su evidentne iza kulisa. Nemačka je prvobitno planirala da pošalje visokog zvaničnika da zameni ministra odbrane Borisa Pistorijusa, ali je promenila kurs tokom vikenda.
Makron je implicitno kritikovao Skaj Šild zbog toga što se previše oslanja na sisteme naoružanja proizvedene van Evrope, dok ne razmišlja na adekvatan način kako da odvrati Rusiju, uključujući potencijalno sticanje sposobnosti za raketne udare dugog dometa.
Protivvazdušna odbrana je “pre svega strateško pitanje, a ne industrijsko, ali jasno je da mora biti zasnovana na balansu ofanzivnih i odbrambenih akcija”, rekao je Makron u nedavnom govoru.
“Kada vidim neke zemlje kako povećavaju svoje izdatke za odbranu kako bi masovno kupovali neevropske sisteme, jednostavno im kažem: Vi pripremate probleme sutrašnjice”, rekao je Makron.
Pragmatična rešenja
U Berlinu, zvaničnici odbacuju francuske kritike kao neosnovane i tvrde da hitnost zatvaranja rupa u vazdušnoj odbrani znači da je nabavka “gotovih” sistema poželjnija od “dugih i često skupih” novih razvoja. U pismu o namerama koje je prošle godine poslato NATO-u u koje je uvideo Fajnenšel tajms, zemlje učesnice Skaj šilda pristale su na “pragmatična rešenja” kako bi “omogućila brz napredak” u protivvazdušnoj odbrani.
Iako svaka zemlja u Ski Shield-u bira svoju nabavku, Nemačka je rekla da planira da kupi rakete Iris-T od domaćeg proizvođača Diehl Group za zaštitu srednjeg dometa, Patriot od američke Raitheon Technologies za dugi domet i Arrov 3 od Izraela za veoma dugo domet. Nemački parlament je prošle nedelje potpisao prve kupovine: set od šest jedinica Iris-T za 900 miliona evra i prvu tranšu sredstava u ugovoru od 4,3 milijarde dolara za rakete Arrov 3.
U Parizu se pokazalo da je gašenje francusko-italijanskog odbrambenog raketnog sistema SAMP-T od strane MBDA i Thalesa, koji služi sličnom dometu kao i američki Patriot, bolna tačka.
Zaštita evropskog neba
“Francuska je uznemirena što je Ski Shield uglavnom zasnovan na američkoj i izraelskoj tehnologiji dok postoji evropska alternativa i što je projekat praktično izostavio južnu Evropu”, rekao je Šahin Vale, bivši Makronov savetnik koji radi u Nemačkom savetu za spoljne odnose.
Francuski zvaničnik je negirao da je Pariz motivisan takvim zabrinutostima za konkurenciju. Konferencija nije imala za cilj da potkopa Ski Shield, rekao je on, već da održi preko potrebnu debatu o široj strategiji zaštite evropskog neba, uključujući uloge NATO-a i EU, kao i nuklearno odvraćanje Francuske i drugih zemalja.
Drugi francuski zvaničnik istakao je rizik da bi trošenje milijardi na sisteme protivvazdušne odbrane moglo da izazove novu trku u naoružanju sa Moskvom.
Očekuje se da će konferenciji prisustvovati oko 20 zvaničnika na ministarskom nivou, zajedno sa predstavnicima NATO-a i SAD. Na konferenciji se ne očekuju konkretni dogovori. Međutim, očekuje se da će Makron govoriti na zatvaranju, a Pariz bi mogao održati slične događaje u budućnosti. Jedan visoki zapadni zvaničnik čija je zemlja deo inicijative Nebeski štit nije bio oduševljen manevrisanjem Francuske sa konferencijom. “Zbunjujuće je i teško je razumeti zašto Francuzi osećaju potrebu da to urade. Poenta je da mi nemamo konkurentne ideje”, rekao je zvaničnik.
Unutar NATO-a, inicijativa Ski Shield se smatra pozitivnim korakom ka postizanju bolje interoperabilnosti i standardizovanih odbrambenih platformi, čiji nedostatak je razotkrio rat u Ukrajini. Oružje zemalja često ne funkcioniše besprekorno zajedno i vojske ne mogu uvek da snabdevaju svoje saveznike. Pistorijus je rekao da mu je važno da se inicijativa Nebeski štit ne vidi kao rival NATO-u ili EU. „Sve što se dobije može se integrisati u postojeću strukturu“, rekao je on za FT. Iz ovoga se vidi da mi nismo konkurent francuskoj konferenciji u Le Buržeu“, zaključio je Pistorijus.
