Vlada Crne Gore će uz posredovanje SAD predati dva amandmana na nemačku Rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.
Prema nezvaničnim saznanjima, pomenutim “dodacima” na tekst predviđeno je “individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici”, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Kako su preneli mediji u Podgorici, prvim amandmanom poziva se na individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici, tačnije da se ovaj zločin ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini. Neimenovani izvori iz Vlade Crne Gore tvrde da se na ovaj način sprečava “svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ, ali i namera, da se jedan narod želi proglasiti genocidnim”.
Drugim amandmanom insistira se na striktnom poštovanju “Dejtona” čime se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti najave usmerene protiv RS (proglašavanje za tvorevinu nastalu na genocidu i njeno likvidiranje).
Iz kabineta premijera Milojka Spajića niko se nije oglašavao na ovu temu, ali je očigledno da bi sporni tekst, koji se sprema na Ist Riveru, a kojim se stigmatizuje najmanje 30 odsto građana Crne Gore koji se osećaju kao Srbi, mogao da podigne tenzije i u državi i u vladajućoj koaliciji.
Potpredsednik Vlade Dragoslav Šćekić saopštio je da Socijalistička narodna partija, čiji je on potpredsednik, smatra da ne bi bilo dobro da Crna Gora u Ujedinjenim nacijama podrži rezoluciju o Srebrenici jer to može dodatno podići tenzije u čitavom regionu, pa i u samoj Crnoj Gori. On je saopštio da će glasati protiv ako platforma o glasanju u UN bude na dnevnom redu Vlade.
“Stav SNP je jasan. Mi smo protiv svih zločina i za to da se osude svi zločini, bez obzira na to sa koje strane dolazili. Ipak, ne možemo dozvoliti da se bilo koji narod naziva genocidnim i da se na taj način stigmatizuje, odnosno da od jednog naroda generalno pravimo neku nepoželjnu sliku u svetu”, kazao je Šćekić.
Demokratska partija socijalista negodovala je zbog ove izjave vicepremijera, tražeći odgovor na pitanje – da li je to zvaničan stav Vlade?
“Pozivamo Spajića da se konačno odredi naspram skandalozne izjave potpredsednika Vlade Šćekića i da nam kaže da li i on smatra da ne treba otvarati teme koje su iza nas i da li on smatra da Crna Gora treba da ima dobre odnose sa svima u regionu”, naveli su iz ove stranke.
Lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović javno je juče upitao premijera Spajića:
“Hoće li Crna Gora na zasedanju Generalne skupštine UN podržati rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici koju su inicirale Nemačka i Ruanda, a koju su, do sada, kosponzorisali neki od naših ključnih međunarodnih partnera među kojima su SAD, Francuska, Turska, Velika Britanija, Luksemburg, Austrija, Švedska, Italija i još 20 država, među kojima su i susedne Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, te Slovenija i Severna Makedonija?”
Iz Liberalne partije su pozvali EU, Ameriku i NATO da reaguju “jer ovo što se radi u Crnoj Gori je veoma opasna stvar”.
Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.
“Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom”, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.
Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.
“Amandmani ti ne postoje, odnosno nisu još napisani. Ako je nekome stalo do pomirenja, zašto ne piše amandmane za sve žrtve, zašto su srpske najmanje važne, i kada ih spomenemo onda traže da se okrenemo budućnosti”, istakao je Knežević.
On je podsetio da u Crnoj Gori živi 40 odsto stanovništva koji se izašnjavaju kao Srbi. “Shvatite kako će se oni osećati ako bude usvojena rezolucija. Ova odluka vodi ka ukidanju Republike Srpske, i mislim da mi nemamo pravo da budemo deo te sramote”, ukazao je Knežević.
Prema njegovim rečima, ukoliko rezolucija i bude usvojena treba je proglasiti ništavnom u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
“Rezolucije su postale tendenciozno dosadne, nepostoji ni pijetet ni osećaj prema tim žrtvama, jer da je drugačije ne bi svakih nekoliko meseci potezali tu priču. Građani Crne Gore, barem većina je protiv rezolucije, i smatraju da je ovo veštački stvorena atmosfera kako bi udaljili Crnu Goru od Srpske i Srbije”, naveo je Knežević.
