Svjetsko košarkaško prvenstvo počinje u petak, a osim zvijezda koje će dominirati u statističkim parametrima, obilježiće ga i neki veterani FIBA košarke.
Uprkos početnom razočaranju koje proističe iz odsustva nekih od najsjajnijih zvezda, uzbuđenje ipak raste zbog prisustva istinskih legendi sa FIBA i olimpijske košarkaške scene u Aziji.
Sećate se Olimpijskih igara u Pekingu 2008? Ili Mundobasketa sada već daleke 2006. u Japanu?
Ako je odgovor potvrda, spremite se za talas nostalgije, jer će na predstojećem Svetskom prvenstvu nastupiti čak šestorica igrača koji su prvi put izašli na svetsku scenu pre najmanje 15 godina – bilo u Japanu ili Kini.
Kolega sa “Basketnjuza” Jonas Leksas nam donosi sjajnu priču o šestorici ikona svetskih prvenstava koje ćemo opet gledati na glavnoj sceni.
Među ovim ikonama nisu uvršteni igrači koji su igrali za svoje reprezentacije na kontinentalnim šampionatima Evrope i Afrike 2007. i ranije, ali nisu nastupali na pomenutom SP 2006. i OI 2008.
To su Zaid Abas (Jordan), Luiđi Datome (Italija), Giorgi Cincadzde (Gruzija), Betinjo Gomeš (Zelenortska ostrva) i Solo Diabat (Obala Slonovače).
Peti Mils (Australija)
Istinska legenda FIBA i olimpijske košarke.
Mils možda ima lošu klupsku sezonu i zdravstvene probleme, ali uvek se zna – kada dođe vreme za reprezentaciju, on će zablistati u svoj svojoj veličini.
Australijanac, koji sada ima 35 godina, debitovao je za reprezentaciju 2007. tokom kontinentalnog šampionata.
Na Olimpijskim igrama u Pekingu prosečno je beležio 14,3 poena po utakmici.
Mils je izabran kao 55. pik na NBA draftu 2009, što je bila relativno kasna selekcija.
Međutim, njegova košarkaška strast naterala ga je da dokaže da mu je mesto među elitom u najjačoj ligi sveta.
Mils 2014. je postao NBA šampion sa San Antonio Sparsima i ostao u ligi do danas.
Dok Mils igra epizodnu ulogu u NBA ligi, kada nastupa za “Bumerse” postaje potpuno dominantan faktor na parketu.
Od 2012. godine učestvovao je na četiri velika FIBA turnira – OI i SP – sa prosečno 21,2 poena na turnirima.
Mils je konačno osvojio svoju dugo očekivanu medalju sa Australijom na Olimpijskim igrama u Tokiju.
S obzirom na godine i probleme sa povredama, ovo SP bi mu moglo biti poslednje veliko takmičenje u karijeri.
Džo Ingles (Australija)
Kada se pomene Mils, nemoguće je izostaviti Inglesa.
Od Olimpijskih igara u Pekingu formirali su nerazdvojni tandem koji je tokom godina uzdigao Australiju na elitni nivo.
Inglsov put do njegove slavne karijere išao je drugačijom putanjom od Milsovog.
Za razliku od Milsa, on se u mladosti nije pojavio kao neverovatan talenat i morao je da prođe svoj put kroz evropsku košarku.
Krilni igrač je pet godina brusio svoju igru na “Starom kontinentu” gde iako možda nije bio na vrhu liste u pogledu statistike, njegova svestranost kao igrača od 2,06 metara privukla je pažnju NBA skauta.
Prilagodljiv na četiri pozicije, Ingles je otelotvoruje igrača iz snova za svakog trenera.
Njegov doprinos se proteže od učvršćivanja odbrane do orkestriranja ofanzivnih akcija – on je tip koji povezuje ceo tim.
Ovaj kvalitet mu je takođe omogućio dugu karijeru u redovima Jute Džez.
Što se tiče reprezentacije, Ingles simbolizuje doslednost.
On izvršava postavljene zadatke, a njegov čvrst karakter na terenu urezao je poseban identitet australijske reprezentacije na FIBA turnirima tokom poslednje decenije.
Prošle sezone se vratio na NBA teren nakon teške povrede prednjeg ukrštenog ligamenta.
Sada se čini da je spreman za još jedan sjajan turnir sa reprezentacijom.
Lionel Paulo (Angola)
Definitivno najmanje poznato ime na ovoj listi, ali sigurno ne manje status legenda u svojoj zemlji od ostalih.
Ovo 37-godišnje krilo je debitovalo za Angolu 2007. godine, nakon čega su usledile Olimpijske igre u Pekingu.
Bile su to njegove jedine Igre u karijeri, ali će mu ovogodišnji Mundobasket biti treće svetsko prvenstvo.
Kapiten reprezentacije je do 2022. igrao isključivo u Angoli.
Međutim, prošla godina je obeležila njegovu prvu sezonu u inostranstvu.
U portugalskoj ligi prosečno je beležio 9,2 poena i 4,8 skokova.
Zapanjujući detalj o Paulu je da je posvetio neverovatnih 14 sezona jednom angolskom klubu, iako sa prekidima, a 2015. je bio MVP domaće lige.
To naglašava ogroman značaj koji on ima u analima angolske košarke.
Tokom poslednjeg Svetskog prvenstva, Paulo se pokazao kao jedan od najproduktivnijih igrača u svojoj reprezentaciji, sa prosekom od 8,4 poena po utakmici.
Međutim, nije samo njegov košarkaški nastup ostavio trajnu uspomenu.
U svađi sa Italijanom Alesandrom Đentileom, veteran iz Angole je reprizirao ikonski trenutak legendarnog udarca glavom Zinedina Zidana u grudi, zanimljivo Italijana, Marka Materacija.
Rudi Fernandes (Španija)
Fernandesov put sa reprezentacijom Španije počeo je na FIBA Evrobasketu 2005.
Zapanjujuće, jedino leto koje je od tada preskočio bilo je 2017. godine.
Dok razmišljate kada bi se ova izuzetna karijera mogla približiti kraju, španska legenda dosledno prkosi očekivanjima.
Čak i sa izazovima koje su predstavljali problemi sa leđima u prošlosti, 38-godišnji Rudi ostaje inspirativna figura.
Nakon trijumfa na Evrobasketu 2022. i Evroligi 2022/2023, gde je iz senke bio junak Real Madrida u završnici sezone, među prvima je potvrdio učešće na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu.
Dok je Fernandesov atletizam pretrpeo promene zbog njegove istorije problema sa leđima, njegov izuzetan košarkaški koeficijent inteligencije i pobednički mentalitet nastavljaju da ga čine neprocenjivim bogatstvom za čuveni španski tim.
Pronalaženje uporedivih akreditiva među drugim igračima je skoro nemoguće – Fernandes je spreman da se pojavi kao najodlikovaniji igrač na predstojećem prvenstvu.
Sa dve titule šampiona sveta, četiri zlata na Evrobasketu, parom srebra i bronze sa Olimpijskih igara, kao i po jednim srebrom i bronzom iz evropskih takmičenja, njegova dostignuća su zaista zapanjujuća.
Iako ne možemo da predvidimo Rudijevu putanju karijere, jedna stvar ostaje jasna – slično kao teniska ikona Rafael Nadal, koji slučajno deli isto rodno mesto Majorku, Fernandes pronalazi radost u igri i još nije spreman da odstupi.
Vremenski okvir za završetak ovog putovanja ostaje neizvestan. Da li volite ili mrzite Rudija, nije važno.
Sve dok možemo da budemo svedoci veterana njegovog kalibra u carstvu FIBA košarke, hajde da cenimo svaki minut koji provede na terenu.
I zapamtite, sve dok igrači poput Fernandesa i Serhija Ljulja igraju, potcenjivanje Španije bila bi velika greška.
Marselinjo Uertas (Brazil)
Čovek koji se može jednostavno opisati – najiskusniji među najiskusnijima.
Uertas će biti najstariji igrač na predstojećem Svetskom prvenstvu i drugi po starosti u istoriji turnira, odmah iza legende Angole Eduarda Mingasa.
Teško je poverovati da je ovaj kultni brazilski plej u maju proslavio 40. rođendan.
Ove brojke su zapanjujuće, posebno kada vidite nivo na kojem Uertas nastavlja da nastupa.
Još 2005. godine, ovaj brazilski veteran osvojio je FIBA Šampionat Amerika.
Sledeće godine delio je teren na Mundobasketu u Japanu sa velikanima brazilske košarke kao što su Leandro Barbosa, Marselinjo Mačado i Tijago Spliter.
Kako su godine prolazile, Uertas je bio taj koji je izdržao. Ali nemojte izjednačavati Uertasa samo sa prisustvom na terenu.
Nedavno je sa Tenerifama osvojio titulu košarkaške Lige šampiona (BCL), gde je bio MVP finala.
Zanimljivo je da je ove godine statistički napredovao, beleživši u proseku 12,9 poena i 6,8 skokova.
Kako nova generacija zauzima svoje mesto u brazilskoj reprezentaciji, jedna činjenica ostaje nepobitna: Marselinjo ne samo da će biti njihov mentor na Svetskom prvenstvu, već će njegova uloga na terenu ostati ključna.
Uertas nikada nije bio izuzetan u pogledu fizičkih atributa. Umesto toga, njegov arsenal se bazira nja njegovoj ogromnoj košarkaškoj inteligenciji.
Čak je dobio poziv od Los Anđeles Lejkersa nakon što je napunio 30 godina.
Uertas je brazilska verzija Šarunasa Jasikevičusa, Miloša Teodosića ili Pabla Priđonija.
Kao i gore pomenuti bekovi, Uertas nije ostvario značajnu NBA karijeru zbog svojih specifičnih fizičkih osobina.
Bez obzira na to, svi oni dele najvažniji atribut u ovoj igri – košarkaši um.
Dakle, pripremite svoje kokice i očekujte Marselinjova nadolazeća košarkaška remek-dela na azijskoj sceni.
Hamed Hadadi (Iran)
Najbolji iranski košarkaš svih vremena – prvi Iranac u NBA ligi.
Hadadi je još 2004. godine napravio prve reprezentativne korake, ali je 2008, tokom Olimpijskih igara u Pekingu, njegov izuzetan učinak ne samo privukao pažnju, već mu je doneo i status lidera turnira u blokadama i skokovima.
Kako je vreme odmicalo, Hadadijeva liderska sposobnost je cvetala. On je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju svog tima u ponos Azije, povlačeći paralele sa svojevremenom dominacijom srpske košarke u Evropi i svetu.
Jedno od velikih “šta ako?” nakon okončanja njegove karijere biće zbog nedolaska da igra u Evropu.
U različito vreme za Hadadijeve usluge bili su zainteresovani Barselona i Real Madrid, ali je Iranac prvo otišao u NBA, a posle pet sezona tamo (Memfis, Finiks) je izabrao da dominira u Aziji.
Sada 38-godišnji centar možda dolazi na poslednji reprezentativni ples, a pripreme mu nisu bile lake.
Hadadi se priključio ekipi tek u avgustu, a do tada se rehabilitovao od operacije Ahilove tetive.
Nema sumnje da će i takav daleko od svog fizičkog i košarkaškog maksimuma i dalje biti značajan faktor kada je na parketu.
Njegovo prisustvo ne samo da ga čini najpopularnijim već i najvažnijim igračem Irana.
B92.
