Da su radnici iz Kine poprimili i neke srpske običaje, najbolje svedoči slika koju smo zatekli ispred ulaznih vrata u kampu, gde se okačene na januarskom mrazu suše jagnjece kolenice i butkice, ali i piletina.
“I njima treba malo oduška, čitav dan rade i verovatno bi želeli da su za taj njihov važan datum kući sa svojim porodicama. Kad već nisu u mogućnosti onda se prilagođavaju kako mogu. Okitili su kamp, često za praznik prirede i vatromet, ali i nabave meso kako bi začinili radničku prazničnu trpezu, kažu za RINU meštani sela Negrišori u kom se nalazi kamp.
Suživot Srba i Kineza na ovom području traje više od tri godine, meštani kažu da iako je na početku bilo malo čudno, sada su se već potpuno navikli na njih.
“Vrlo malo pričaju sa nama, jer oni slabo znaju engleski, a mi kineski nemamo pojma. Kad im nešto zatreba sporazumevamo se rukama, ali najčešće su tražili šifru za internet, a to smo shvatili tek kad su ono što im treba ukucali na “gugl prevodilac”. Oduševljeni su našim baštama i plastenicima, a tokom leta uvek traže da kupe paradajz, koji im mi od srca poklonimo. Jako su vredni, marljivi i vaspitani”, kažu meštani.
Kineski kampovi na teritoriji opštine Lučani smešteni su na tri lokacije. Trenutno su u toku radovi na izgradnji deonice od Pakovraća do Požege, na probijanju tunela Laz i Munjino brdo, koji su najteže faze u izgradnji novog auto-puta.
