Kina trenutno dominira u trci za globalnom dominacijom u domenu tehnologije. Prema istraživanju Australijskog univerziteta za stratešku politiku (ASPI), ova zemlja ima priličnu prednost kada su u pitanju istraživanja visokog uticaja na većinu ključnih i nadolazećih tehnologija. Izveštaj je obuhvatio 44 kritične tehnologije iz oblasti bezbednosti, istraživanja svemira, robotike, energije, biotehnologije, veštačke inteligencije, naprednih materijala i kvantne tehnologije.
Kina je lider u čak 37 od 44 tehnologija koje su analizirane, a naročito se izdvaja u odbrani i tehnologijama vezanim za svemir. Napredak kineskih nuklearnih hiperzvučnih projektila je navodno potpuno iznenadio američku obaveštajnu službu u avgustu 2021. ASPI istraživanje pokazuje da su svih 10 vodećih svetskih istraživačkih institucija bazirane u Kini i da ukupno generišu čak 9 puta više istraživačkih radova visokog uticaja neko prva sledeća zemlja na listi.
Sjedinjene Američke Države su na drugoj poziciji u većini kategorija, a vodeće dve zemlje su u ogromnoj prednosti u odnosu na sve ostale na listi. Podaci pokazuju još jednu grupu zemalja koja se nalaze ispod, a koje predvode Indija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Zemlje koje se često pojavljuju u ovoj grupi su i Južna Koreja, Nemačka, Australija, Italija i znatno ređe Japan.
Australija je u prvih pet u 9 kategorija, Italija je odmah iza sa sedam, Iran sa šest i Japan i Kanada sa po četiri. Rusija, Singapur, Saudijska Arabija, Francuska, Malezija i Holandija su u prvih pet sa po jednom ili dve tehnologije. Jedan broj zemalja poput Španije i Turske se redovno pojavljuju u prvih 10, ali nisu u prvih 5. Možda i najveće iznenađenje je da je Iran pretekao zemlje kao što su Japan, Kanada, Francuska i Rusija.
Što se obrazovnih institucija i univerziteta tiče, kineska akademija nauka se rangira u prvih pet u 27 od 44 tehnologija, a Univerzitet nauke i tehnologije se ističe u domenu energije i životne sredine, naprednih materijala, i brojnim kvantnim, bezbednosnim i AI tehnologijama uključujući i naprednu analitiku, mašinsko učenje, kvantne senzore, naprednu robotiku i male satelite.
Holandski Delft univerzitet je vodeći u brojnim kvantnim tehnologijama, dok se Univerzitet Kalifornije visoko rangira u pogledu razvoja veštačke inteligencije. Čuvena američka Lawrence Livermore nacionalna laboratorija je jedna od nekoliko institucija svoje vrste koja se pojavljuje u prvih 5, dok su giganti Google, Microsoft, Facebook, Hewlett Packard Enterprise i IBM svi prisutni u određenim kategorijama uključujući i veštačku inteligenciju.
Vodeća pozicija Kine u istraživanju dugoročno znači da je ona u prilici da ima prednost ne samo u tehnologijama koje su trenutno u razvoju, već i u onima koje još uvek ne postoje. Izveštaj navodi da bi, ukoliko se stvari ne promene, ovo moglo moglo pomeriti u korist Kine kako razvoj i kontrolu tehnologije, tako i globalnu moć i uticaj. Oni navode i da je to problem s obzirom na autoritativnost države i manjak transparentnosti i civilne i medijske kontrole u pogledu vojne tehnologije, ali je pitanje da li je to u bilo kojoj od svetskih supersila išta drugačije.
Prednost Kine u kombinaciji sa dobrim strategijama za prenošenje istraživanja u proizvodnju i konkretne proizvode, uz izuzetno razvijenu industriju bi Kini mogao omogućiti praktično monopol na isporuku određenih bitnih tehnologija. Izveštaj ističe da je to problem, jer bi kineska Komunistička partija u tom slučaju mogla van globalnih trgovinskih pravila uskraćivati tehnologije određenim zemljama i kompanijama (što zvuči kao nešto što se već desilo kompaniji Huawei).
Treba doduše napomenuti da je istraživanje obuhvatilo samo javno dostupne podatke, a ne i tajne projekte vlada i kompanija, pa se postavlja pitanje da li to znači da je Kina zapravo transparentnija u pogledu istraživanja novih tehnologija?
Iako Kina poseduje sopstvene baze podataka o radovima, prestižni kineski univerziteti preferiraju da istraživanja objavljuju u internacionalnim publikacijama
Benchmark.rs
