Iza zatvorenih vrata vodi se žestoka diplomatska borba oko sudbine Donbasa i budućnosti Ukrajine.
Dok su se u ponedeljak u Londonu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, domaćin, britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc pripremali za sastanak u Dauning Stritu kako bi razgovarali o najnovijem nacrtu mirovnog plana – pri čemu je nemački kancelar rekao da je skeptičan „prema nekim detaljima koje vidimo u dokumentima koji dolaze sa američke strane, ali moramo o tome razgovarati… Zato smo ovde“ – Politico je objavio tekst u kojem otkriva da su pregovori između SAD-a i Ukrajine, kojima se traži okvir za postizanje mira, zapeli zbog jednog glavnog pitanja – kako prisiliti Ukrajinu da se odrekne onoga što Kremlj ne uspeva da u potpunosti osvoji ni nakon gotovo četiri godine agresije – cele regije Donbas.
„Što se tiče teritorijalnog pitanja, Amerikanci imaju jednostavan pristup – Rusija traži da se Ukrajina odrekne teritorije, a Amerikanci stalno razmišljaju kako to ostvariti“, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik upoznat s pregovaračkim procesom za Politico pod uslovom anonimnosti. „Amerikanci insistiraju da Ukrajina mora napustiti Donbas… na ovaj ili onaj način“, dodao je zvaničnik.
Ukrajina je insistirala da svaki mirovni sporazum mora uključivati zamrzavanje rata na trenutnim linijama fronta. Trenutno je oko 30 posto Donbasa – što je zajednički naziv za istočne ukrajinske regione Donjeck i Lugansk – još uvek pod ukrajinskom kontrolom. „Uopšteno, najrealnija opcija je ostati tamo gde jesi. Ali Rusi vrše pritisak na Kijev da se odrekne teritorije“, rekao je evropski zvaničnik.
„Pitanje je kako će se postaviti SAD“
SAD, pak, takođe nastavlja da vrši pritisak na Ukrajinu da brzo pristane na dogovor, a američki predsednik Donald Tramp ponovo pokazuje vidljivu frustraciju Kijevom. „Rusija bi, pretpostavljam, radije imala celu zemlju, kad bolje razmislite. Ali Rusija je, verujem, zadovoljna ovim (američkim planom), no nisam siguran da je Zelenski zadovoljan. Njegovim ljudima se to sviđa, ali on to još nije pročitao“, rekao je Tramp na crvenom tepihu dodele nagrada u Kenedi Centru u Vašingtonu u nedelju.
Zelenski nije komentarisao Trampove najnovije izjave, ali je rekao za Blumberg da SAD i Ukrajina još nisu postigli dogovor kada je reč o istoku Ukrajine. Kijev pokušava da objasni SAD-u da davanje Vladimiru Putinu onoga što nije uspeo da osvoji u više od tri godine rata samo podstiče dalju agresiju. Ukrajina takođe oseća pritisak zbog brzine kojom Amerikanci žele da napreduju. „Možda i Tramp želi da se to dogodi brzo, pa je njegov tim prisiljen da mu objašnjava da nisu oni krivi što se stvari ne odvijaju onako brzo kako bi on hteo“, rekao je evropski zvaničnik.
Prošle nedelje Putin je rekao da će Rusija u svakom slučaju osvojiti Donbas. Ali Ukrajina veruje da bi odricanje od preostalih 30 posto Donjecke oblasti, što uključuje gradove Kramatorsk i Slavjansk, sa ukupno više od 100.000 stanovnika, omogućilo Putinu invaziju na Dnjepropetrovsku, Zaporošku i Harkovsku oblast, rekao je Zelenski ranije ove godine. U avgustu je izjavio da bi Rusiji trebalo oko četiri godine da potpuno okupira Donbas.
Zelenski poručuje: „Nemamo ni zakonsko ni moralno pravo“
„Zato je važno kako će se SAD ponašati – kao posrednik ili će se prikloniti Rusima“, zaključio je evropski zvaničnik, ističući da Ukrajina takođe čeka objašnjenja o tome kakva joj sigurnosna jamstva SAD spreman pružiti, kako izvještava Politico.
Zelenski je ponovio u ponedeljak uveče da Ukrajina ne razmatra predaju bilo kog svog teritorija jer to ne dozvoljavaju ni nacionalno zakonodavstvo, ni međunarodno pravo, ni moralni principi.
„Razmatramo li odustajanje od bilo kakvih teritorija? Nemamo pravo na to prema zakonu – prema zakonu Ukrajine, prema našem Ustavu ili prema međunarodnom pravu. I nemamo ni moralno pravo. Nesumnjivo, Rusija insistira na tome da se odreknemo teritorija. Mi, naravno, ne želimo ni od čega da odustanemo. Za to se borimo“, rekao je, prenosi Ukrainska Pravda.
Zelenski je nakon sastanka u Londonu objavio na mreži X da su „lideri vodili detaljan razgovor o našem zajedničkom diplomatskom radu s američkom stranom, uskladili zajednički stav o važnosti bezbednosnih garancija i obnove, te dogovorili sledeće korake“. „Garantovanje stvarne bezbednosti uvek je zajednički izazov i zajednički napor. Hvala vam na vašoj podršci!“, napisao je, kako prenosi Kyiv Independent.
Jelisejska palata takođe se oglasila, objavivši da su Trampov „mirovni plan“ i bezbednosne garancije za Ukrajinu bili u središtu razgovora između Starmera, Makrona, Merca i Zelenskog.
„Nemamo jedinstven stav o Donbasu“
Naveli su da je sastanak omogućio „nastavak zajedničkog rada na američkom planu“ za okončanje rata, „s ciljem da se dopuni evropskim doprinosima u bliskoj koordinaciji s Ukrajinom“. Proces je „u završnoj fazi“ i vode ga savetnici za nacionalnu bezbednost „zaduženi za interakcije između Evropljana, Amerikanaca i Ukrajinaca, što bi trebalo pojačati usklađenost u narednim danima“.
„U međuvremenu, biće pojačani napori da se Ukrajini pruže snažne bezbednosne garancije i isplaniraju mere za obnovu Ukrajine“, zaključila je Jelisejska palata, kako prenosi Ukrainska Pravda.
Evropski lideri privatno su izražavali zabrinutost da su izgurani iz pregovora jer je izvorni mirovni plan od 28 tačaka, koji su sastavili SAD i Rusija i koji se pojavio prošlog meseca, nametao stroge uslove Ukrajini. Iako je izvorni predlog revidiran na kasnijim razgovorima koje su SAD odvojeno vodile sa Ukrajinom i Rusijom, Zelenski je za Blumberg rekao da „osetljiva pitanja“, poput bezbednosnih garancija i statusa istočnih ukrajinskih regiona, i dalje ostaju nerešena.
„Postoje vizije SAD-a, Rusije i Ukrajine – i nemamo jedinstven stav o Donbasu“, rekao je Zelenski u telefonskom intervjuu za Blumberg. Ukrajinski predsednik je rekao da želi da postigne zasebne sporazume o bezbednosnim garancijama sa zapadnim partnerima, posebno sa Sjedinjenim Državama.
