Blagotvorne efekte odsustva bilo kakvih zvukova retko kada možemo da osetimo, jer smo gotovo 24 sata izloženi muzici, razgovorima, zvucima koje proizvode automobil.
Stručnjaci veruju da bi vreme provedeno u tišini moglo da ima brojne koristi po naše zdravlje.
Tišina i hipertenzija
Hipertenzija se često naziva “tihim ubicom”. Neke studije su pokazale da bi boravak u tišini mogao da smanji povišen krvni pritisak.
Tako je, primera radi, u studiji iz 2006. godine otkriveno da dvominutni period tišine posle slušanja muzike značajno smanjuje broj otkucaja srca i krvni pritisak ispitanika. U poređenju sa laganom, opuštajućom muzikom, tišina je dovela do većeg smanjenja broja otkucaja srca i vrednosti krvnog pritiska.
Ipak, potrebno je više istraživanja kako bi bili utvrđeni dugoročni efekti tišine na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Koncentracija
Postoji razlog zbog kog se ispiti ne odvijaju u bučnoj atmosferi – tišina nam pomaže da se fokusiramo. Oslobođeni spoljašnjeg stimulusa buke, naš mozak može bolje da se koncentriše na ono što bi trebalo da uradi.
U studiji iz 2021. godine 59 učesnika je obavljalo zadatke koji su zahtevali koncentraciju uz tišinu, govor ili buku u pozadini. Oni koji su radili u tišini imali su najmanje kognitivno opterećenje i najniži nivo stresa.
Smirivanje raštrkanih misli
Takozvane trkačke misli su obeležje anksioznosti. Možda ćete pomisliti da je boravak u tišini idealna prilika da misli nagrnu jedna za drugom, ali to se ne događa uvek.
“Učenje da budemo tihi pomaže nam da se suzdržimo od nepotrebnog trošenja energije, “jureći” misli koje se roje u glavi” kaže Bler.
Na kraju krajeva, mentalna tišina može da bude kapija svesnosti koja je dokazano korisna kod osoba koje pate od anksioznosti.
Uticaj na mozak
Utišavanje uma može da dovede do zdravijeg mozga. Studija koja je 2013. obavljena na životinjama pokazala je da je dva sata tišine stimulisalo rast novih ćelija u hipokampusu kod miševa, delu mozga koji je zadužen za pamćenje i emocije.
Iako ovo nužno ne znači da će iste efekte naučnici zabeležiti i kod ljudi, rezultati su svakako intrigantni.
Uticaj na hormon stresa
Svi smo doživeli osećaj preplavljenosti na bučnom koncertu ili dečjem rođendanu. Ovaj mentalni fenomen ima fiziološku osnovu. Ista studija koja je pokazala uticaj buke na koncentraciju takođe je otkrila da su ljudi koji su obavljali svoj zadatak uz buku u pozadini imali viši nivo hormona stresa – kortizola.
“Akumulacija neprijatne buke može da dovede do mentalnog stresa i prekomernog oslobađanja kortizola” kaže klinički psiholog dr Martin Prunti.
“Kad kortizol postane povišen, može da dođe do povećanja telesne težine, osećaja preopterećenosti, poteškoća sa spavanjem i hroničnih bolesti.”
Tišina podstiče kreativnost
Duži boravak u tišini može da bude ključ za povećanu kreativnost.
Iako su klinička istraživanja o tačnoj vezi između tišine i kreativnosti oskudna, mnogi stručnjaci navode prednosti mentalnog zastoja za mentalni napredak.
Utvrđeno je da periodi zastoja povećavaju produktivnost i poboljšavanju rešavanje problema.
“Učenje da smirimo um i da “svarimo” naše misli pomaže da se stvori prostor za iskre kreativnosti i nadahnute akcije” kaže Bler.
Kvalitet sna
Većini ljudi potrebno je mirno okruženje za noćni san. Stres koji stvara spoljašnja buka može da poremeti noćni odmor baš kao i nesanica.
Sitni sati nisu jedino vreme kad tišina može da spreči nesanicu.
“Tišina i periodi smirenosti stimulišu rast mozga i ublažavaju napetost, što može da dovede do osećaja blagostanja, jer se ljudi tada osećaju opuštenije, a kad se to desi, onda se i kvalitet sna poboljšava” kaže Prunti.
Tišina podstiče pažnju
Kad smo u tišini, lako je da izoštrimo sva čula i da živimo u trenutku. Iako možda baš tada osećamo impuls da se nečim bavimo, slušamo muziku ili razgovaramo sa nekim, stručnajci predlažu da svesno odlučimo da ostanemo u tišini. To omogućava da nam se misli slegnu i da se telo vrati u parasimpatičko stanje.
