Zemlje Globalnog juga sve su glasnije i sve umreženije, pa je Zapad primoran da prestane da ih ignoriše.
Čak dve trećine svetske populacije živi u zemljama koje su odbile da uvedu sankcije Moskvi, ukazuje direktorka italijanskog Instituta za međunarodne poslove Natali Toči i dodaje da se geopolitički raskol oko sukoba u Ukrajini pojavio i na nedavnom samitu G20 u Indiji, kada su članice ove grupe mogle da postignu konsenzus samo o “razvodnjenoj izjavi bez pominjanja agresije Rusije”.
Termin “Globalni jug” se, kako Točijeva ukazuje u autorskom tekstu za “Gardijan”, iznenada pojavljuje na gotovo svakom skupu na Zapadu, ali se sve više koristi na Jugu.
“Rat u Ukrajini je primorao Zapad da prestane da ignoriše Globalni jug. Ruska invazija je iznela na površinu nagomilani globalni bes i ogorčenost prema evropskim zemljama i SAD, bilo zbog vekova kolonijalizma i neokolonijalne prakse, ili zbog dvostrukih standarda koje zapadne zemlje tako često pokazuju prema kršenju prava i zakona u različitim delovima sveta”, ističe Točijeva, dodajući da Globalni jug čine zemlje koje dele osećaj da njihov nezavisni glas treba da se čuje, a ne da ih oblikuje Zapad.
Autorka podseća da ove države grade i šire svoje organizacije (poput BRIKS-a) i zauzimaju jače pozicije, tako da Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država “ide toliko daleko da predlaže vojnu intervenciju kao odgovor na puč u Nigeru”.
“Oni žele da budu viđeni kao međunarodni graditelji mira: afrički lideri, uključujući one iz Južne Afrike, Egipta, Senegala, Republike Kongo, Zambije i Ugande, putovali su u Kijev i Moskvu da insistiraju na miru i nastavku izvoza žitarica, dok je Saudijska Arabija ugostila predstavnike više od 40 zemalja u Džedi kako bi razgovarali o principima za okončanje ruske invazije”, navodi Natali Toči.
Zbog sve većeg značaja Globalnog juga u međunarodnim odnosima, i Zapad obraća veću pažnju nego ranije na ovaj deo sveta.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će Azija ove godine pokretati 70 odsto globalnog rasta, pri čemu će samo Indija i Kina pokrivati oko polovinu ukupnog rasta.
Zemlje na “moćnom jugu” određuju svoju ulogu u svetu kroz diplomatiju, i multi-usklađenost” u različitim organizacijama.
Indija je, na primer, članica BRIKS-a, ali i Kvada (sa Japanom, SAD i Australijom). U želji da bude lider Globalnog juga, G20 je pozvao Afričku uniju u grupu. Saudijska Arabija je upravo potpisala ugovor o pristupanju BRIKS-u, a pregovara sa Vašingtonom o ojačanom bezbednosnom partnerstvu i normalizaciji veza sa Izraelom. Turska je saveznik NATO-u, ali je očuvala jake odnose sa Rusijom i nastoji da oživi dogovor o žitu iz kojeg se Moskva povukla.
“Zemlje na Globalnom jugu će igrati sve važniju ulogu u dekarbonizaciji globalne ekonomije, s obzirom na njihov udeo u kritičnim prirodnim resursima. Evropa uvozi veći deo svog litijuma i kobalta iz Čilea i Demokratske Republike Kongo, dok Kina gotovo da ima monopol na vađenje, preradu i proizvodnju mnogo važnijih minerala”, piše Točijeva.
Sukob u Ukrajini će se u jednom trenutku završiti, ali, kako ukazuje ona, buđenje geopolitičke moći južne hemisfere nije prolazan trenutak.
“Neki veruju da je rat učinio međunarodne odnose napetijim i konfliktnijim. Ne slažem se: rat je dozvolio da fosilizovane ljutnje isplivaju na površinu. Ovo možda neće nužno dovesti do lakših odnosa u budućnosti, ali do iskrenijih možda hoće”, zaključuje direktorka italijanskog Instituta za međunarodne odnose.
