Advokat Mirko Mrkić pojasnio je kako su fonogrami bivšeg Jugotona bespravno privatizovani
U poslednje vreme često smo mogli čuti kako se diskografska kuća Croatia Records proziva za kršenje autorskih prava zbog čega im je u više navrata obrisan YouTube kanal. Advokat Mirko Mrkić pojasnio je kako su fonogrami bivšeg Jugotona bespravno privatizovani.
Originalno književno, naučno, muzičko ili umetničko delo, članak, film, pesma ili skulptura, zaštićeno je autorskim pravom. Jedino autor ima pravo objaviti ili reproducirati svoje delo, kao i da angažuje agenciju da ga štiti od različitih vrsta zloupotreba.
U zemljama Evropske unije intelektualno vlasništvo se štiti autorskim pravom 70 godina nakon smrti autora, odnosno 70 godina od smrti koautora koji je najduže živeo, ako je reč o koautorskom delu.
Izvan EU-a, u zemljama koje su potpisale Bernsku konvenciju, razdoblje zaštite autorskih prava može se razlikovati, ali traje najmanje 50 godina od smrti autora. Poslednjih godina u žiži javnosti i medija u regionu je bila diskografska kuća “Croatia Records” upravo zbog kršenja autorskih prava, zbog čega je i njen YouTube kanal nekoliko puta suspendovan.
U avgustu 2021. godine mediji širom regiona su objavili da je Visoki upravni sud Republike Hrvatske utvrdio da najveći hrvatski diskograf Croatia Records nije pravilno privatizovao nekadašnji Jugoton, otuđivši izuzetno vrednu diskografsku imovinu. Reč je o fonogramima, originalnim prvim snimcima izvođača kao što su Azra, Bijelo dugme ili Novi fosili, a na kojima je ova diskografska kuća decenijama zarađivala milione eura.
– Croatia Records gotovo 30 godina ilegalno zarađuje iskorištavaju fonograme koji uopšte nisu njeni. Posebno nas čudi inertnost države koja nije ništa napravila po tom pitanju, budući da je već Rešenjem iz 2016. stekla pravo (pa i obavezu) brige o fonogramima, a sledom toga i regulisanje svih otvorenih pitanja s izvođačima u pogledu njihovih prava sadržanih u tim snimcima”, izjavio je tada poznati muzičar Nikša Bratoš, koji je bio i predsednik Hrvatske glazbene unije.
I nekadašnji frontmen Azre, legendarni Branimir Johnny Štulić u svojim je rijetkim javnim istupima tvrdio da ga je Croatia Records oštetila. Štulićeve tužbe protiv Croatia Recordsa uglavnom se tiču autorskih prava za njegove albume, no može se pretpostaviti kako je u istupima mislio i na problematičnu privatizaciju u kojoj nisu plaćeni Jugotonovi fonogrami.
– Mnogi misle da meni nije stalo do novca, ali ja ne razmišljam tako. Normalno je da dobijem novac koji sam pošteno zaradio. Niko mi ne može uzeti dušu – rekao je Štulić.
U novembru 2023. godine Croatia Records ostala je bez YouTube kanala, a potom i krajem januara 2025. godine. Za sve su “krive” firme EMDC Network i Connect Network koje su nedavno dobile još jednu presudu protiv ove diskografske kuće, ali i uputile zahtev, u ime oštećenih autora koje zastupaju, za uklanjanjem videa na YouTube kanalima na kojima nemaju potrebne dozvole, te koji su kršili smernice zajednice i objavili pesme bez dozvole autora na YouTube kanalima. Celu situaciju je pojasnio advokat Mirko Mrkić koji zastupa ove firme. Poslednja tužba koju su EMDC Network i Connect Network dobili protiv Croatia Recordsa odnosila se na korištenje hitova Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, Silvane Armenulić, Šerifa Konjevića…
“Proces je trajao oko godinu i po, a vodio ga je kolega Davor Lazić. U ovom trenutku u toku su 23 sudska spora protiv, kako Croatia Records, tako i protiv njihovih povezanih lica. Ukupno potraživanje po osnovu nanete štete iznosi više od 113.000 eura, ne računajući sudske takse, pozamašne advokatske troškove… Čini se da diskografske kuće u regionu problemu autorskih prava pristupaju poprilično ozbiljno kada je njihova korist u pitanju. Međutim, što se tiče benefita autora, postoje brojni primeri nepridržavanja zakona. Istini na volju, uređenju odnosa diskografa i autora nisu pomogle društveno -političke tranzicije na ovim prostorima, ali ni privatizacije određenih velikih diskografskih kuća”, pojašnjava Mrkić.
Naveo je kako se to desilo jer su se kuće poput Croatia Records, ponijele kao da su naslijedile celokupnu diskografiju čuvenog državnog (SFRJ) Jugotona, iako je utvrđeno da fonogrami nisu bili procenjeni kao deo stečane mase tog bivšeg državnog giganta.
– Ne samo što su diskografske kuće nastavile da koriste fonograme koje su, može se reći, ‘zatekli’ u podrumu, već su mimo dozvola autora (ili njihovih nasljednika) iste učinili interaktivno dostupnim na internet platformama i ubirali celokupan prihod od pregleda. Da ne bude da samo Croatia Records krši prava autora, to rade i drugi diskografi, tako da su nedavno suspendovani YT kanali Hayat Production, BN Music, kao i mnogi drugi, nakon naših prijava toj platformi”, kaže Mrkić.
Kako dalje ističe, istina je da su zakonodavstva republika, koje su nekada činile veliku SFRJ, vrlo valjano i u skladu sa tržišnim trendovima donela potrebne zakone. Međutim, odnos prema tim zakonima u smislu doslednog poštovanja je ono na čemu se mora poraditi.
– Srećom, pomaci se polako vide, iako su mnoge borbe za prava autora u toku. Otkad su kompanije EMDC Network i Connect Network, koje inače štite prava autora iz čitavog regiona bivše SFRJ, na tržištu, položaj autora se značajno poboljšao. Kršenje autorskog prava se najviše odvija u digitalnoj sferi, putem interneta ili, kako pravnici to kažu, putem interaktivnog činjenja dostupnim audiovizuelnog sadržaja. Prevashodno, verovatno najpopularnija internet platforma YouTube nudi korisnicima kanala izbor da se dobrovoljno opredijele da li njihov sadržaj sadrži prava trećih lica, poput npr. muzičkog dela (koje može biti sastavni deo sam po sebi ili da se čuje u pozadini itd.)”, navodi dalje.
Pojašnjava kako se nerijetko, korisnici kanala, tj. vlasnici online sadržaja, opredijele da se radi o stopostotno njihovom sadržaju (Web Asset) i na taj način sprečavaju kolektivne organizacije autora da prepoznaju potrebu da se “nakače” na sadržaj radi prikupljanja tantijema autora.
“Rijetki su oni koji traže autorsku dozvolu za uključivanje muzičkog dijela u sadržaj koji je na kanalu, a još rjeđi su oni koji ga pošteno opredijele kao ‘Music Asset’ (nasuprot pomenutom ‘Web Assetu’), na koji način on bude učinjen “vidljivim” kolektivnim organizacijama i Publisherima koji štite različita prava autora (prava da ubiraju prihod od monetizacije na internetu i da izdaju dozvole za preradu muzičkih djela). Ovo ukratko opisuje hroničan problem koji traži više prostora za obrazloženje”, kaže na kraju Mrkić.
Kurir.rs/ klix.ba
