Austrija i Izrael su kroz istoriju imali krajnje nestabilne odnose – ali to se poslednjih godina znatno promenilo
Kada se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 27. oktobra glasalo o rezoluciji kojom se poziva na prekid vatre u Gazi, mnoge zapadne zemlje koje tradicionalno bliske Izraelu – poput Nemačke i Kanade – poslednjem trenutku su odlučile da ostanu neutralne i ne glasaju protiv predloga.
Jedna od retkih zemalja koja je stala rame uz rame sa jevrejskom državom bila je Austrija – zemlja koja je sa Izraelom imala krajnje turbulentne odnose.
To nije samo rodna zemlja dvojice Adolfa – Hitlera i Ajhmana – već i mesto u čijoj politici često dominiraju desničari iz Slobodarske partije, koju su 50-ih godina formirali veterani SS-a, piše “Politiko”.
“Čestitam Austriji na tome što stoji iza onoga u šta veruje i što je glasala protiv rezolucije”, rekao je izraelski ambasador u Beču David Roet.
Izrael je u glasanju ipak ubedljivo poražen, pošto je 120 zemalja podržalo rezoluciju, dok je protiv bilo tek njih 14 – između ostalog i SAD, kao i nekolicina pacifičkih ostrva.
Odluka Austrije da se nađe u tom “probranom” društvu ukazuje na transformaciju kroz koju je ta zemlja prošla od kraja Drugog svetskog rata, ali i na političke i ekonomske interese koji spajaju Beč i Tel Aviv, piše “Politiko”.
Zajedno sa Mađarskom i Češkom, Austrija je sada u centru proizraelskog centralnoevropskog bloka za koji izraelski zvaničnici kažu da je ključan za održavanje EU na njihovoj strani dok se rat Izraela i Hamasa odugovlači a palestinske civilne žrtve rastu.
“Ušli smo u strateški, izuzetno blizak odnos sa Izraelom koji se ne može preokrenuti”, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg.
Odnosi Izraela i Austrije ojačali su za vreme vlade nekadašnjeg kancelara Sebastijana Kurca, koji je od preuzimanja te funkcije 2017. godine težio izgradnji odnosa sa jevrejskom državom.
Kurc je tokom svoje posete Jerusalimu 2018. godine rekao da će borbu protiv antisemitizma staviti u centar dolazećeg austrijskog predsedavanja EU, a tokom sukoba Izraela i Hamasa iz 2021. godine, Kurc je razvio izraelsku zastavu iznad svoje kancelarije.
Austrijski izvoz u Izrael porastao je čak 50 odsto između 2018. i 2022. godine, a Kurc je izraelskog premijera Netanijahua – koji je skoro duplo stariji od njega – navodno nazvao “očinskim prijateljem“.
Između ljubavi i mržnje tanka je linija
Austrija i Izrael, ipak, nisu uvek imali bliske i srdačne odnose. Austrija je rodno mesto ne samo nekih od najpoznatijih nacista, već i političkog antisemitizma koji je inspirisao ekstremiste pre Drugog svetskog rata,
Ipak, Austrijsko carstvo je bila domovina i oca cionizma Teodora Hercla, kao i mnogih Jevreja koji su odigrali ključnu ulogu u uspostavljanju Države Izrael 1948. godine.
Ta zapetljana istorija pomaže da se objasni odnos ljubavi i mržnje koji dve zemlje imaju od kraja Drugog svetskog rata.
Uprkos dugotrajnom antisemitizmu u Austriji 50-ih i 60-ih godina, kao i neuspeha zemlje da prizna svoju centralnu ulogu u Holokaustu, mnogi Austrijanci su se divili Izraelcima zbog hrabrosti i vojne snage koju su pokazali u borbi protiv arapskih zemalja, navodi “Politiko”.
Austrijski kancelar iz 70-ih Bruno Krejski bio je veoma zainteresovan za dešavanja na Bliskom istoku i često veoma kritičan prema Izraelu – iako je i sam bio Jevrejin.
U to vreme, Austrija je bila glavna stanica za Jevreje koji su emigrirali u Izrael iz Sovjetskog Saveza. Krajem septembra 1973, palestinski militanti uzeli su za taoce nekoliko jevrejskih migranata koji su krenuli za Izrael i zahtevali od austrijske vlade da zatvori centar koji vodi Jevrejska agencija koja ih je obrađivala.
Krejski je popustio, što je dovelo do protesta iz Izraela. Premijerka Golda Meir odletela je u Beč da ubedi Krejskog da ponovo otvori centar, što je on odbio (iako je nekoliko meseci kasnije Austrija otvorila novi objekat).
Odnos se samo pogoršavao
Krejski, koji je 13 godina vladao apsolutnom većinom i postao jedan od najuticajnijih socijaldemokrata u Evropi, bio je ubeđen da se tenzije na Bliskom istoku mogu rešiti samo izlaskom u susret Palestincima.
On je kritikovao sve tvrđi stav Izraela pod konzervativnim premijerom Menahemom Beginom, nazivajući tu zemlju “policijskom državom”.
Krejski je u tom periodu postao i prvi evropski lider koji se sastao sa vođom Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaserom Arafatom, a 1979. godine njegova vlada je priznala PLO kao zvaničnog predstavnika palestinskog naroda.
Nakon Krejskog, odnosi između dve zemlje ostali su zaleđeni, posebno nakon izbora Kurta Valdhajma za predsednika Austrije 1986. godine, koga su jevrejske organizacije optužile za prikrivanje prave prirode njegove službe u Drugom svetskom ratu u nemačkoj vojsci. Izrael je odgovorio opozivom svog ambasadora.
Odnosi Austrije sa Izraelom počeli su da se poboljšavaju tek nakon Valdhajmovog odlaska. Socijaldemokratski kancelar Franc Vranicki je 1993. godine otputovao je u Jerusalim i održao značajan govor u kojem je priznao ulogu Austrije u Holokaustu i zamolio Izraelce za oproštaj.
Odnosi dve zemlje su ponovo postali zategnuti 2000. godine, kada je Narodna partija oformila koaliciju sa Slobodarskom partijom, koju su mnogi optuživali za antisemitizam. Odnosi su popravljeni tek dolaskom Kurca na vlast.
