U manje od godinu dana otkako se ponovo vratio u Belu kuću, Donald Tramp i njegova administracija uspeli su da sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom ispregovaraju oslobađanje više od 250 zatvorenika, uključujući opozicione lidere Sergeja Tihanovskog, Aleša Bjaljackog, Viktora Babarika i Mariju Kolesnikovu. Zauzvrat, Sjedinjene Američke Države postepeno ublažavaju sankcije protiv Belorusije.
Ključnu ulogu u svemu imao je Trampov specijalni izaslanik Džon Koul, koji je uspostavio lični odnos sa Lukašenkom, čak do te mere da mu je počeo preporučivati proizvode za mršavljenje. Zauzvrat, Lukašenko sada pomaže Trampu da uspostavi dijalog sa Vladimirom Putinom, piše Wall Street Journal na osnovu informacija dobijenih u Beloj kući.
Treba napomenuti da je Lukašenkova sadašnja izolacija u velikoj meri posledica Trampove politike tokom njegovog prvog predsedničkog mandata (2017–2021). Beloruski diktator je kažnjen zbog brutalnog gušenja protesta 2020. godine. Zatim su 2022. ruske trupe napale Ukrajinu, uključujući i sa teritorije Belorusije, potom je 2023. Rusija rasporedila taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, a 2025. rakete Orešnik, što je dodatno izolovalo Lukašenkov “režim”.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko sastao se u Minsku sa Džonom Koulom, specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa.
Međutim, Tramp je odlučio da popravi odnose sa Belorusijom, a glavnu ulogu neočekivano je dobio advokat Džon Koul, njegov dugogodišnji poznanik. Godine 2021, kada je Tramp tužio Fejsbuk zbog suspenzije svog naloga, Koul ga je zastupao. Početkom 2025, ubrzo nakon što je Tramp preuzeo dužnost, Fejsbuk je pristao na nagodbu i isplatio Trampu više od 20 miliona dolara. Početkom proleća, dok je boravio u Londonu, Koul je dobio neočekivan poziv iz Stejt departmenta i molbu da otputuje u Belorusiju i preuzme Jurija Zenkoviča, advokata i aktivistu sa beloruskim i američkim državljanstvom. On je bio pritvoren u Rusiji još 2021. godine, tajno prebačen u Belorusiju i osuđen na 11 godina zatvora zbog navodnog planiranja državnog udara.
Aleksandar Lukašenko je oslobodio Zenkoviča kao gest dobre volje; zapravo je na taj način pokušao da započne dijalog sa Sjedinjenim Državama o ublažavanju sankcija. Koul je Zenkoviča odvezao na slobodu i to je bio početak. Ubrzo nakon toga sastao se sa beloruskim ambasadorom pri Ujedinjenim nacijama, koji ga je obavestio da je Lukašenkov glavni interes da kompanija „Boing“ nastavi isporuku avionskih delova Belorusiji, uključujući i delove za njegov lični „boing 767“. Tako je Džon Koul postao još jedan Trampov specijalni izaslanik.
Lukašenko se sve više približava Trampu. Postoji nekoliko mogućih razloga za to, ali jedan bi mogao da preokrene svet naglavačke.
Koul je uspeo da se zbliži sa beloruskim diktatorom. Kasnije je prepričavao kako su on i Lukašenko pili votku, jeli krompirove palačinke i psovali. Pregovori su se odnosili na avionske delove i sankcije protiv ključnih beloruskih industrijskih preduzeća, pre svega „Belaruskali“, jednog od najvećih svetskih proizvođača kalijumskih đubriva i ključnog izvora deviznih prihoda za Belorusiju. Za Trampovu administraciju, pregovori sa Lukašenkom bili su pre svega svojevrsna vežba: testirali su metode pregovaranja i postepenog izvlačenja zemlje iz međunarodne izolacije, metode koje bi kasnije mogle biti korisne u suočavanju sa Rusijom. Koul je pažljivo negovao lični odnos sa Lukašenkom, odbacujući princip javnog kritikovanja diktatora i koristeći Trampove argumente: „Kakve, dođavola, veze ima s kim razgovaraš — važno je da li mogu da urade ono što ti treba“, rekao je jednom prilikom.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko (levo) i specijalni izaslanik SAD za Belorusiju Džon Koul (desno).
Koul je nekoliko puta leteo u Minsk, gde je pregovarao o oslobađanju političkih zatvorenika u zamenu za ublažavanje sankcija. Zatim se vraćao u Sjedinjene Države i detaljno o svemu izveštavao Trampa. Tramp je pažljivo slušao i pokazivao sve veće interesovanje za Lukašenka, saznao je Wall Street Journal. U avgustu je, na putu ka samitu sa Putinom na Aljasci, američki lider desetak minuta razgovarao sa Lukašenkom.
Tokom jednog od njihovih ručkova Lukašenko je iznenada upitao Koula: „Jesi li smršao?“ Koul je potvrdio da je uzimao lek Zepbound i da mu je pomogao da smrša. Lukašenko se veoma zainteresovao. Kada je Koul ovu epizodu prijavio Stejt departmentu i Beloj kući, tamo su počeli ozbiljno da razmatraju načine kako da Lukašenku omoguće pristup Zepboundu.
Od Trampovog povratka u Belu kuću, Belorusija je oslobodila više od 250 političkih zatvorenika. Zauzvrat, u junu su SAD, u zamenu za oslobađanje 14 disidenata, uključujući lidera opozicije Sergeja Tihanovskog, dozvolile „Boingu“ da ponovo prodaje avionske delove beloruskoj državnoj aviokompaniji „Belavija“. Lukašenkov avion je takođe popravljen. Dana 13. decembra Lukašenko je oslobodio 123 politička zatvorenika, uključujući Aleša Bjaljackog (dobitnika Nobelove nagrade za mir), Viktora Babarika i Mariju Kolesnikovu. S druge strane, SAD su ukinule sankcije Belaruskaliju.
Tu je još jedan faktor — Rusija. Čini se da Lukašenko, preko Koula, savetuje SAD kako da se nose sa Vladimirom Putinom, a nedavno je izrazio spremnost da pruži azil Nikolasu Maduru, venecuelanskom predsedniku koga Trampova administracija želi da svrgne. Trampova administracija se nada, prvo, da će ovo poslužiti kao primer Putinu: Lukašenko je izašao u susret SAD-u i zauzvrat dobio značajne ustupke. Drugo, da će Lukašenko sada „govoriti prave stvari Putinu“ i možda čak postati posrednik u okončanju rusko-ukrajinskog rata.
Beloruska opoziciona liderka u egzilu Svetlana Tihanovskaja izjavila je za Wall Street Journal povodom novog diplomatskog pristupa Trampove administracije prema Lukašenku: „Imam pomešana osećanja. Srećna sam zbog beloruskog naroda. Ali, naravno, za Lukašenka oslobađanje ljudi ima cenu — i on je spreman da ih prodaje koliko god dugo može.“
