Novi rad koji stručnjaci opisuju kao “zaista herojski” je veliki koraku u razumevanju funkcionosanja mozga žena tokom trudnoće. Prvi put su zabeležene velike promene u ovom organu kod trudnica, koje mogu biti odgovor za različite reakcije tela i uma pre i nakon porođaja.
Detaljnije istraživanje procesa u mozgu kod trudnica omogućava bolji uvid u funkcionisanje njihovog tela i uma, a ova revolucionarna studija je prvi korak ka budućim istraživanjima ovih fenomena.
Skenovi mozga rađeni su svakih nekoliko nedelja kod trudnice u kasnim tridesetim, koja je zatrudnela putem vantelesne oplodnje. Ukupno 26 snimaka je napravljeno od pre začeća, pa do dve godine nakon porođaja.
Otkrivena je široko rasprostranjena reorganizaciju u majčinom mozgu, pri čemu su neke promene bile privremene, a druge su trajale godinama.
Naučnici su uzimali i uzorke krvi kako bi pratili dramatične skokove hormona tokom trudnoće, a zajedno, ovi podaci su otkrili kako se mozak menjao, iz nedelje u nedelju. Trudnica je prijavila da se nije osećala niti posebno drugačije loše tokom trudnoće, posebno kada su u pitanju bile kognitivne sposobnosti.
Šta se dešava u mozgu
Najočiglednije je bilo stalno smanjenje zapremine i debljine sive materije, naborane spoljašnje površine mozga tokom trudnoće i privremeni vrhunac neuronske povezanosti na kraju drugog trimestra. Ova promena se posebno uočila u regionima koji su povezani sa društvenom kognicijom.
Rast hormona, kao što su estrogen i progesteron, dovode do značajnih fizioloških promena u trudnoći, utičući na krvnu plazmu, metabolizam, potrošnju kiseonika i imunitet, a zaključeno je da isti hormoni obnavljaju i mozak.
Zatim, mikrostruktura bele materije, mera ožičenja mozga, dostigla je vrhunac na kraju drugog tromesečja, pa je zatim ponovo opala, a cerebrospinalna tečnost i moždane šupljine poznate kao komore su se proširile.
Smanjenje sive materije verovatno odražava fino podešavanje neuronskih kola, za razliku od stanjivanja korteksa koje se dešava tokom puberteta, objasnili su stručnjaci.
Studija se nije bavila promenama ponašanja ili emocija koje se javljaju tokom trudnoće, a u obzir su se uzimali i mnogi faktori osim hormona, kao što su stres i gubitak sna. Ali neke promene u mozgu su i dalje bile prisutne dve godine nakon porođaja, što nagoveštava ćelijske promene.
Iako su zadovoljni rezultatima, naučnici smatraju da su ovim radom tek “zagrebali površinu” i da je potrebno još mnogo istraživanja da bi se otkrilo kako mozak reaguje na trudnoću, prenosi “Gardijan”.
“Postoji toliko toga o neurobiologiji trudnoće što još uvek ne razumemo i to nije zato što su žene previše komplikovane, nije zato što je trudnoća neki Gordijev čvor, to je nusprodukt činjenice da su biomedicinske nauke istorijski ignorisale zdravlje žena”, smatraju istraživači.
Dodaju da ovaj pristup ne samo da će pomoći da se u budućnosti mapira neuroplastičnost majke, već će moći i da se identifikuju markeri koji ukazuju na rizik od postporođajne depresije, ozbiljnog stanja koje se često ne leči. Sada se prikupljaju dodatni podaci i obavljaju pregledi drugih trudnica, kako bi se dalje istražili rizici postantalne depresije, veza između preeklampsije i demencije i zašto trudnoća može da umanji migrene i simptome multiple skleroze.
Naučnici su ranije pravili snimke ženskog mozga u različitim fazama trudnoće, ali najnoviji rad pokazuje kako se mogu propustiti privremene promene koje se vraćaju u normalu do trenutka kada se žena porodi.
RTbalkan.
