Crni ili raženi hleb izrazito je popularan među populacijom koja brine o svom zdravlju i vodi računa o pravilnoj ishrani. Takav hleb trebalo bi da se proizvodi većim delom od celog pšeničnog ili raženog zrna, tako da zadržava sve važne hranljive materije.
Tajna crnog hleba je njegovo bogatstvo vlaknima, vitaminima B i E, selenom, gvožđem, magnezijumom, cinkom i ostalim vrednim jedinjenjima. I u malim količinama ona daje osećaj sitosti, pa ga zato stručnjaci preporučuju kao predelo za otklanjanje nervoze zbog gladi.
Takođe, crni hleb mnogo bolje zadržava ukus, miris i može duže da stoji, a da se ne stvrdne. Korisno je znati da i crni hleb ima mnogo manje ”lošeg” holesterola u odnosu na beli, pa se preporučuje srčanim bolesnicima. Osim toga, vlakna doprinose niskom nivou šećera u krvi, tako da dijabetičari takođe cene ovaj proizvod.
Pri kupovini je zato veoma važno da li je crni ili integralni hleb zaista ”crni”, odnosno da li je proizveden od celog zrna ili je samo dodata karamela za boju ili čak nešto podmuklije, što uopšte ne bi trebalo da se nalazi u hlebu.
Anonimni pekar koji je dobro upoznat sa metodama bojenja hleba, opisao je za Kurir da se u takozvani crni hleb za boju dodaje – baš svašta. Od kafe, kakaa, veštačkih boja do crvenog vina… Metode kojima se služe proizvođači su različite, sve samo da bi uštedeli i na vama zaradili.
Raženim hlebom se zapravo može nazvati samo onaj koji sadrži najmanje 30 odsto raženog brašna.
Kod raženog testa, kvalitet glutena je loš (što je zdravo), pa dolazi do pucanja “rešetke” od glutena, što prilikom pečenja onemogućuje da voda ispari iz testa. Rezultat toga je zbijena struktura pravog raženog hleba. Kod pšeničnog testa kvaliteta glutena je značajno bolji. Rezultat je rastresita i prozračna struktura hleba. Kao zaključak gore navedenog – nije moguće da hleb sa većinskim procentom raženog brašna bude mek kao pšenični hleb!
Alo.rs
