Sara Bernar koju je Viktor Igo zvao „zlatnim glasom“, umrla je 26. marta 1923. godine. Ona je francusko pozorište predstavila na svim stranama sveta i kreirala je modne trendove. Glumica (1862–1923) je za života postala ikona.
U Francuskoj je povodom stogodišnjice njene smrti, počeo program komemoracije pod nazivom „Sara u svim svojim stanjima“.
„Ona je prva planetarna zvezda“, izjavio je za Frans pres Pjer-Andre Elen, istoričar i prvi privatni kolekcionar njenih ličnih stvari.
Prema njegovima rečima, ako neka sadašnja zvezda želi da bude približno kao Sara Bernar, to bi bila kombinacija Madone, Lejdi Gage, Rijane, Bijonse i Majkla Džeksona.
Slavna glumica je od svoje prve američke turneje (1880), često dočekivana francuskom himnom „Marseljezom“, gde god da je išla.
U Njujorku su muškarci bacali kapute na pod kako bi prešla preko njih, a često se tri sata potpisavala po manžetnama košulja.
Poznat je primer jednog američkog kauboja koji je prešao više od 400 kilometara da bi je video na bini u Dalasu.
U Australiji su „bile scene histerije desetina hiljada žena koje su htele da je vide i da je dodirnu“, rekao je Elen.
Pitanje je zbog čega bilo takvo interesovanje. Pre svega, tu je bio njen talenat dramske glumice. „Postoji pet vrsta glumica: loša, prolazna, dobra, odlična i Sara Bernar“, rekao je pisac Mark Tven.
Elen je rekao da je glumica bila svetska pozorišna ikona.
„Nije bilo važno da li je publika u Londonu ili SAD, publikaje razumela šta je ona govorila… Njeno prisustvo je izazivalo sjaj, a njen glas je bio gotovo operski“, rekao je istoričar.
Oči kao da stvarno umire
Tu su bile i njene poznate scene smrti. Ljudi su dolazili da je vide kako umire. Oči je okretala tako da se samo „vide beonjače, da su ljudi bili zapanjeni a neki uvereni da joj je zaista loše na bini“, rekao je Elen.
Ona je van scene umela da kaže strogim tonom – ako ne učiniš ono što sam tražila, prestaću da umirem.
U Parizu, gde je bila zvezda pozorišta Komedi fransez, pričalo se da su ljudi dolazi u glavni grad samo iz dva razloga – da vide Ajfelovu kulu i Saru Bernar.
Ali pre svega, svoju slavu duguje neviđenoj mašini za samopromociju.
„Njen agent Edvard Džeret, koji je za nju organizovao faraonska putovanja, imao je odličan smisao za komunikaciju i shvatio je da će je njeno neobično ponašanje odvesti na vrh“, ocenio je Elen.
Slikana je u kovčegu, imala je bezbroj ljubavnika i stalno je pozira pred kamerom. „Ona je stvorila sopstveni mit“, rekao je istoričar.
Mršava kada to nije bilo moderno
Što se tiče mode, ljudi su dolazili u pozorište koliko da aplaudiraju njenom talentu, toliko i da se dive njenim haljinama sa dovoljno širokim pojasevima da podrže njenu herniju. Takve haljine su u 19. veku postale modni trend.
Elen je dodao da je imala tu posebnost koja ju je učinila slavnom. „Bila je mršava u vreme kada su u modi bile krupnije žene, imala je crvenu kosu ili boju đavola i bila je samohrana majka“, rekao je istoričar.
„Ali ono na šta je bila najviše ponosna je to što je francusku kulturu dovela na svetski vrh“, ocenio je Elene.
Sara Bernar je glumila u pozorišnim komadima slavnih dramaturga, bavila se i skulpturom i glumila je u filmovima, tada nemim. Kritičari su je opisivali kao nadobudnu i drsku osobu, koja je imala odličnu dikciju ali ne i glumu.
N1.
