Mađarski premijer podmetnuo je klinove u evropsku mašineriju i glavna je prepreka njihovim ambicijama za Ukrajinu
Evropske diplomate su u panici da će mađarski premijer Viktor Orban konačno gurnuti Evropsku uniju preko litice zbog svog neprijateljstva prema Ukrajini, a kako “Politiko” predviđa kriza će kulminirati na samitu sredinom decembra kada lideri bloka budu donosili istorijsku odluku o tome hoće li Kijev postati član.
U isto vreme, očekuje se da EU zaključi i sporazum o budžetu za spas Kijeva u vrednosti od 50 milijardi evra, a sve to bi trebalo Americi da pošalje poruku da je EU i dalje u potpunosti posvećena Ukrajini.
Viktor Orban, međutim, ima drugačije planove: njegov je zahtev da se čitav politički i finansijski proces stavi ne čekanje, dok se lideri ne saglase sa sveobuhvatnom revizijom evropske podrške Kijevu.
“To liderima EU zadaje ogromnu glavobolju. Iako Mađarska predstavlja samo dva procenta stanovništva unije, Orban, zbog pravila o jednoglasnom izglasavanju strateških odluka, blok može da drži kao taoca”, ukazuje “Politiko”.
Nije ovo prvi put da Orban podmeće klinove pod evropsku mašineriju – on je najglasniji protivnik sankcija Rusiji, još od 2014. godine. Ovaj put je drugačije, odnosno gore po EU.
Evropske diplomate, naime, upozoravaju da bi predstojeći Evropski savet mogao postati jedan od najtežih.
“Orban je čekao da Evropa shvati da nije moguće dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora da pravi ustupke. On sada oseća da dolazi njegovo vreme jer među javnim mnjenjem u mnogim zemljama EU raste umor od Ukrajine”, rekao je direktor Instituta političkog kapitala u Budimpešti Peter Kreko.
U teoriji, na stolu stoji i opcija po kojoj bi Mađarska bila isključena iz političkih odluka EU, ali zemlje se boje da bi takav presedan doneo nejedinstvo i fragmentaciju EU. Za sada, navodi “Politiko”, čini se da se evropski lideri drže svog uobičajenog pristupa “udvaranja lošem momku” EU, ne bi li došli do kompromisa.
Neke diplomate unije tumače Orbanove pretnje kao strategiju za povećanje pritiska na Evropsku komisiju, koja blokira 13 milijardi evra iz fondova EU za Mađarsku zbog zabrinutosti da ta zemlja krši standarde EU o vladavini prava.
Drugi, međutim, ukazuju, da je pogrešno ne gledati dalje od toga. Jer, Orban je već dugo dovodio u pitanje strategiju EU za Ukrajinu, ali je uglavnom ignorisan ili prikazivan kao marioneta ruskog predsednika Vladimira Putina.
“Možda nismo odvojili dovoljno vremena da ga zaista slušamo”, priznao je visoki diplomata EU.
Lider stranke Fides je sve više izolovan u Briselu, konstatuje “Politiko”, a njegovi sagovornici tvrde da u EU nema više nikog ko bi ga “urazumio”. On sad, navodno podriva EU iznutra.
Orban bi, ukazuje “Politiko”, radije da otme EU, nego da iz tog broda iskoči, poput Velike Britanije.
U teoriji, Brisel bi mogao da izvuče “duge cevi”, i pokrene takozvani postupak EU po članu 7 protiv Mađarske, koji se koristi kada se smatra da je zemlja u opasnosti od kršenja osnovnih vrednosti bloka.
Procedura se ponekad naziva “nuklearna opcija” EU jer predviđa najozbiljniju političku sankciju koju blok može da nametne zemlji članici – suspenziju prava glasa o odlukama EU.
Zbog toga postoji uzdržanost da se ova opcija iskoristi protiv Mađarske – Mađari bi mogli da se naljute zbog mešanja EU i anti-EU osećanja bi porasla, pa bi ovakva mera potencijalno mogla čak i da izazove efekat “snežne grudve” koja bi na kraju dovela i do izlaska Mađarske iz bloka.
Jedna od opcija je i da se 50 milijardi evra za Ukrajinu od 2024. do 2027. podeli na manje iznose na godišnjem nivou. Kritičari upozoravaju da ova opcija ne bi pružila dovoljnu predvidljivost i sigurnost za Ukrajinu, a uz to bi poslalo i loš politični signal. Jer, ako EU ne može da se obaveže da će dugoročno pomagati Kijev, kako onda može od SAD da traži da to učini, pita se “Politiko”.
Ista dilema važi i za planiranu vojnu pomoć EU. Zemlje EU bi mogle da iskoriste bilateralne sporazume, a ne strukture EU, kao što je Evropski mirovni fond, da pošalju vojnu pomoć Ukrajini – čime bi se praktično zaobišla Budimpešta. Ipak, to bi značilo da EU kao takva ne igra nikakvu ulogu u obezbeđivanju oružja, što je priznanje koliko je ovaj blok impotentan.
To ostavlja još jednu moguću opciju, a to je “klasik” EU: prebacivanje ključnih odluka o ukrajinskoj politici za početak sledeće godine. No, i to bi dovelo do priče o narušenom jedinstvu EU.
