Iako se snaga motora zvanično meri kilovatima (kW), konjska snaga se zadržala kao neformalna jednica mere prema kojoj se vozači najlakše orijentišu.
Krajem 18. veka, škotski pronalazač Džejms Vat proizveo je efikasnu novu parnu mašinu. Tražeći način da kontekstualizuje poboljšanja motora, Vat je smatrao da bi poređenje performansi njegovog motora sa performansama konja omogućilo kupcima da shvate vrednost novog pronalaska.
Vat je radio sa konjima u rudniku uglja. On je procenio da prosečna životinja može da premesti 100 kilograma uglja na udaljenosti od 30 metara za jedan minut.
Vat je takođe procenio da njegova parna mašina može da radi isti posao kao deset konja i kao takva ima deset “konjskih snaga”. To je značilo da je njegov motor imao snagu kojom je mogao da pomera 1000 kg, duž rudarskog okna, 30 metara svakog minuta, ili 100 kg duž trase od 300 m, ako je to bilo ono što je trebalo da uradi.
Ovo je dobro odjeknulo kod kupaca, a Vatove tvrdnje o performansama motora formirale su osnovu za poređenje sa konkurentskim inženjerima.
Ubrzo su svi počeli da mere u konjskim snagama, kao razumnu naučnu procenu snage koja je definisana tako da odgovara marketinškom pristupu.
A prema Džejmsu Vatu, danas imamo zvaničnu mernu jedinicu SI (Međunarodni standard) – vat, pa je jedna konjska snaga jednaka 746 vati.
