Pre nego što je roman zvanično objavljen 1974. godine, Stiven King je bio srednjoškolski profesor engleskog jezika koji je jedva uspevao da finansijski izdržava porodicu. Živeći u prikolici, borio se sa nesigurnošću koja je umalo koštala svet ovog horor-romana.
Nezadovoljan početkom priče o maltretiranoj tinejdžerki, bacio je prve tri stranice rukopisa u smeće. Smatrao je da ne može verno da prikaže specifičan svet mladih devojaka, pa je odustao od daljeg pisanja i posvetio se drugim projektima.
Na sreću, njegova supruga Tabita pronašla je stranice i ubedila ga da nastavi sa pisanjem, donevši odluku koja je promenila čitav žanr. Tabita je prepoznala potencijal u priči o ženskom sazrevanju i okrutnosti srednjoškolskog okruženja, te mu je pomogla da oblikuje složen lik Keri Vajt i njene fanatično religiozne majke Margaret.
Ideja za uvodnu scenu Keri Kingu je pala na pamet dok je radio u perionici. Inspirisala ga je iznenadna uspomena na vreme kada je obavljao poslove domara u jednoj srednjoj školi, gde je, između ostalog, čistio tuš-kabine u ženskoj svlačionici.
Zapazio je neke razlike u odnosu na mušku svlačionicu, uključujući i automat za higijenske uloške. Tu uspomenu povezao je sa još jednom inspiracijom – tekstom u časopisu Lajf koji je nekoliko godina ranije pročitao o navodnoj povezanosti poltergajst aktivnosti i devojaka u pubertetu.
Ideja mu je ostala u mislima, a uvodna scena danas se smatra klasikom horora. Šesnaestogodišnja Keri Vajt prvi put dobija menstruaciju dok se tušira u školskoj svlačionici, zbog čega joj se školske drugarice rugaju i gađaju je higijenskim ulošcima.
Kerina nasilna, fanatično religiozna majka nikada joj nije objasnila šta je menstruacija, pa Keri, prestravljena, vrišti jer misli da će iskrvariti do smrti. Njena majka je toliko opsednuta grehom i kaznom da čak misli da je grešno spavati uz udobnost jastuka, a kamoli govoriti o seksu.
Roman Keri je objavljen u aprilu 1974. godine. Prvo izdanje u tvrdom povezu imalo je skromnu prodaju – između 13.000 i 17.000 primeraka. To je bilo sasvim solidno za nepoznatog pisca, ali ni izbliza nije bio veliki komercijalni uspeh.
King je bio toliko nov u izdavačkom poslu da nije imao ni agenta. Zbog toga je izdavačka kuća „Dabldej“ uzimala polovinu novca koji je knjiga donosila.
Kada su prava za izdanje u mekom povezu ponuđena na licitaciji drugim izdavačima, King se nadao da bi mogla da budu prodata za 60.000 dolara, od čega bi njemu pripala polovina. Zaprepastio se kada ga je agent pozvao i rekao mu da su prava za izdanje u mekom povezu prodata izdavačkoj kući „Nju Ingliš lajbrari“ za 400.000 dolara.
Izdanje u mekom povezu bilo je bestseler – prodato je u četiri miliona primeraka i nikada nije povučeno iz prodaje. Za njegov uspeh zaslužan je i film, koji sada obeležava 50 godina od premijere.
Brajan de Palma je knjigu pročitao negde 1975. godine i ubrzo zatim počeo da se raspituje za filmska prava. Sa jednom od najefikasnijih scena iznenadnog prepada – Kerina ruka koja izranja iz ruševina njene uništene kuće – film i danas deluje izuzetno jezivo, uvlačeći se pod kožu na način svojstven hororima sa religijskim motivima.
Ipak, De Palmin film umanjuje značaj telekineze, čime izostavlja, po mnogima, pomalo smešne elemente romana. Keri koju tumači Sisi Spejsek koristi telekinezu kao produžetak svog emotivnog stanja, kroz nekontrolisane izlive moći, dok Keri iz Kingovog romana uvežbava svoje sposobnosti tako što pomera parkirani automobil niz ulicu i podiže svoj krevet u vazduh.
U romanu je telekineza predstavljena kao recesivni gen, nalik onom iz stripova o Iks-menima, uz pominjanje prabake koja je mogla da zapali vatru a da ne ustane iz stolice za ljuljanje.
Vrhunac filma – krvavi pir na maturskoj večeri – takođe ostavlja snažniji utisak od Kingovih scena u kojima Keri uništava ceo grad u okviru onoga što sama naziva svojim „holokaustom“.
Pored toga, nijedna filmska ili televizijska adaptacija nije se usudila da Keri prikaže onako kako ju je King opisao – kao debelu, kravoliko građenu devojku prekrivenu bubuljicama. Spejsek i dalje ostaje definitivna verzija ovog lika. Čak i kada danas čitate Kingove opise Keri, gotovo je nemoguće da je ne zamislite sa likom Sisi Spejsek.
Usledile su brojne druge filmske i televizijske adaptacije Kingovih sve obimnijih romana, ali Keri je jedna od retkih koje su se dopale samom autoru. Kako je rekao nekoliko godina nakon premijere filma: „Film je učinio knjigu poznatom, a knjiga je stvorila mene.“
Izvor: rts
