Nastao je dok je NSU još postojao, a dizajn nije jedino po čemu nije bio poznat.
Čak i danas, kada karavani gube na svojoj popularnosti zbog najezde SUV vozila, Audi je jedan od retkih čiji modeli sa ovakvim tipom karoserije privlače pažnju i spadaju u red veoma poželjnih automobila. Da ne pominjemo RS6 Avant, kao jedan od najposebnijih i najatraktivnijih karavana uopšte.
Priča o Audiju, a samim tim i o karavanima, seže do kraja šezdesetih godina prošlog veka, kada je NSU, uz Prinza, lansirao i Ro 80, te se zbog određenih poslovnih rezultata spojio se sa Audijem.
U to vreme, na drugom kraju sveta, u Urugvaju, dizajniran je NSU P10, karavan zasnovan na modelu Prinz.
Urugvajski uvoznik Quintanar poželeo je nešto veće od Prinza, male limuzine sa motorom postavljenim pozadi.
Godine 1968. počeo je samostalno da proizvodi karavan, nazvavši ga P6, ali se pokazao kao nedovoljno okretan sa malim dvocilindarskim motorom zapremine 0.6 litara i snage od samo 36 KS.
Nakon što je proizvedeno približno 140 primeraka, predstavnici urugvajskog uvoznika sastali su se sa čelnicima kompanije u sedištu NSU u Nekarsulmu kako bi proširili saradnju.
Cilj je bio da nemački inženjeri “uguraju” snažniji četvorocilindarski motor iz Prinza 1000 u zadnji deo karavana. Uspeli su, ali tako da su bukvalno oduzeli značajan deo prtljažnog prostora.
Začudo, Quintanar je prihvatio takvo rešenje i stvoren je NSU P10 “Uruguay” sa 43 KS koji je mogao da razvije 120 km/h, a trošio je oko 7,5 l/100 km.
Do 1971. godine, kada se NSU povukao iz Urugvaja, prodato je oko 500 primeraka ovog modela.
Originalni NSU P10 i danas stoji u muzeju u Nekarsulmu, gde se i dalje nalazi fabrika Audija.
B92.
