Kompanija iz Wolfsburga je bila na nesigurnom terenu i u ruševinama. Nakon kraćeg razmišljanja Fordove uprave ponuda je odbijena.
ordu je sugerisamo da preuzme VW nakon Drugog svetskog rata, kada je nemački div bio patuljak u ruševinama, navodi Revija HAK. Postojao je samo nacrt i skromni proizvodni proces nečega što se zvalo KdF-Wagen i proizvedeno je u svega 210 primeraka pre nego što je fabrika prestala s radom zbog savezničkog bombardovanja i ratne prenamene.
Snaga kroz užitak je prevod skraćenice KdF osmišljene u kancelariji nacističkog diktatora Adolfa Hitlera, a nakon rata nije bilo ni snage ni užitka. Fabrika u Wolfsburgu je završila u britanskom sektoru, a interesa za kupovinu gotovo besplatne kompanije nije bilo.
Za preuzimanje su 1947. godine prvo upitani ljudi iz Rootes grupe (proizvođači Hilmana, Humbera i Sunbeama), ali njih nije zanimala nemačka avantura, a u KdF-Wagenu nisu videli komercijalni potencijal.
Britanska uprava nije znala šta da učini s fabrikom pa su 1948. godine uspostavljeni kontakti s Fordom. Henry Ford II i predsednik uprave kompanije Ernest Breech su došli na sastanak s Britancima i potonji je u jednom trenutku rekao vlasniku:
– Gospodine Ford, mislim da ovo što su nam ponudili ne vredi ništa!
Sada bi bilo najlakše tadašnje Fordove šefove optužiti za diletantizam, ali treba biti iskren i napomenuti da je fabrika u Wolfsburgu bila udaljena samo nekoliko kilometara od sovjetske okupacione zone, a planirati geografski riskantan biznis u vreme Hladnog rata koji je imao tendenciju usijanja nije imalo smisla.
Britanci su fabriku predali na upravljanje nemačkom inženjeru Heinrichu Nordhoffu, a sve ostalo nakon toga je priča o uspehu. KdF Wagen je postao Buba, došao je Golf…
Izvor: B92
