Da bi “izvadili fleke”, američki obaveštajci pokrenuli su (uspešnu) medijsku hajku protiv ruskog lidera.
Američki novinar Simor Herš u svom blogu navodi, pozivajući se na zapadnog obaveštajnog zvaničnika, da su Sjedinjene Države bile primorane da ocrne ruskog lidera Vladimira Putina jer su napravile grešku ušavši u “proksi rat” u Ukrajini u kome je, de fakto, pobedila Rusija.
“Rat je gotov. Rusija je pobedila. Nema više ukrajinske ofanzive, ali Bela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”, citira Herš na “Sabsteku” svog anonimnog sagovornika.
Mi smo napravili glupost, dodao je zvaničnik aludirajući na odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena da uđe u “proksi rat” protiv Rusije finansirajući ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog i njegovu vojsku. “I sada moramo da ga ocrnimo, uz pomoć medija, kako bi opravdali našu grešku”.
U pitanju je bila, navodi Herš, tajna operacija širenja dezinformacija o Putinu koju je američka obaveštajna služba CIA pokrenula u saradnji sa britanskim obaveštajcima.
Operacija je, podseća on, bila uspešna budući da su mediji i u Americi i u Ujedinjenom Kraljevstvu prenosili da ruski predsednik boluje od čitavog niza bolesti, uključujući rak.
Kako navodi Herš, jedna često citirana priča bila je da se Putin leči steroidima. Nisu je svi “progutali”. Tako je britanski “Gardijan” skeptično izvestio u maju 2022. da su glasine “proširile svoj spektar: Vladimir Putin pati od raka ili Parkinsonove bolesti, kažu nepotvrđeni i neprovereni izveštaji”.
Ali mnoge velike novinske organizacije su se upecale, navodi Herš. U junu 2022, “Njuzvik” je objavio veliku priču, pozivajući se na neimenovane izvore koji su rekli da je Putin dva meseca ranije bio na lečenju od uznapredovalog raka. “Putinov stisak je jak, ali više nije apsolutan. Nadmetanje unutar Kremlja nikada nije bilo intenzivnije … svi osećaju da je kraj blizu”, preneo je list.
Uprkos svemu, dugo najavljivana i vrlo podržana ukrajinska kontraofanziva nije uspela, a Bela kuća se sada našla pred dilemom da li da nastavi da podržava Zelenskog i odbacuje bilo kakvo pominjanje primirja ili pregovora ili da spasava šta se spasiti može, zaključuje Herš.
