Kampanje za izbore za Evropski parlament u zemljama članicama EU bile su fokusirane na domaća pitanja.
Ursula fon der Lajen je uspela da uradi ono što je nekolicini predsednika Evropske komisije pre nje uspelo – većina Evropljana zna ko je ona. Ali to ne znači da su upoznati sa onim što ona radi. Istraživanje prestižne nemačke fondacije Bertelsman Stiftung otkriva da 75 odsto Evropljana prepoznaje lice i ime Ursule fon der Lajen, ali samo 30 odsto ispitanika kaže da ima dovoljno informacija o njenom radu da pravilno oceni njen učinak.
Ova informacija je važna u trenutku kada se evropski građani spremaju za izbor novog saziva Evropskog parlamenta jer, osim što pokazuju da nisu upoznati sa radom evropskih institucija, sugeriše i da se ove godine, kao i svakih pet godina do sada će glasovi za Evropski parlament biti prvenstveno vođeni nacionalnim pitanjima. Evropski političari se uglavnom bore za medijsku vidljivost u državama članicama, a birači redovno gledaju na evropske izbore kao na produžetak nacionalnih. Pritom je ponekad još važnije ko govori, a ne šta se kaže.
Stoga nije neobično da su se kampanje za predstojeće izbore za Evropski parlament u zemljama članicama fokusirale na domaće probleme, u velikoj meri zanemarujući pitanja na koja evropski zvaničnici žele da se fokusiraju, kao što su klimatske promene i jačanje otpornosti Unije u kontekstu krize liberalnog međunarodnog poretka. Čak i kada su kampanje fokusirane na pitanja u kojima se uloga Brisela pokazuje sve važnijom, kao što su migracije i bezbednost kontinenta, njima se pristupa odvojeno i fokusiraju se na pojedinačne stavove država članica.
Na primer, u Nemačkoj su imigracija i uloga Berlina u ratu u Ukrajini bila glavna pitanja pred evropske izbore. Međutim, o njima se nije razgovaralo u sve složenijem geopolitičkom kontekstu i jačanju jedinstvene Unije, već kroz partikularne interese. U oba slučaja, ekstremna desnica je pokušala da ukrade glasove vladajućoj „semaforskoj koaliciji” polarizujući javnost. Glasači krajnje desničarske AfD su veoma mobilisani. Oko 71 odsto njih izjavilo je da će sigurno glasati na izborima za EU, u poređenju sa 64 odsto birača CDU/CSU. Međutim, nedavni masovni protesti protiv AfD-a širom Nemačke i skandal oko njenog Spitzenkandidata Maksimilijana Kraha mogli bi da umanje uspeh desničarske stranke na evropskim izborima.
Migrantska kriza je intenzivirana na Kipru, zemlji sa najvećom stopom tražilaca azila u EU (885 azilanata na milion ljudi). Tamo, krajnja desnica širi strah teorijom zamene stanovništva, dok se vladajuća Demokratska stranka bori da odgovori na rastuće cene i rekordnu inflaciju. Kampanje uoči evropskih izbora u Češkoj takođe su bile fokusirane na pitanja migranata. Iako statistika pokazuje da se prošle godine u Češku doselilo čak 60 odsto manje stranaca nego prethodne, tvrda desnica je uspela da migrantsku krizu prikaže kao najvažniji problem zemlje. Pokušali su da urade isto sa klimatskim politikama.
U Češkoj i Nemačkoj, gde postoje jake auto-industrije, populisti su pokušali da mobilišu birače optužujući EU da je novim propisima za motore sa unutrašnjim sagorevanjem uništila vitalnu granu privrede. O migracijama se takođe razgovaralo u Irskoj, ali povezanom sa stambenom krizom, pri čemu desnica pokušava da ubedi javnost da su za krizu krivi Ukrajinci (više od 100.000 ukrajinskih izbeglica je stiglo od 2022.) i azilanti koji su pobegli iz Britanije nakon tamošnja vlada donela je zakon prema kojem može da šalje ilegalne migrante koji traže azil u Ruandu.
U nekoliko država članica, glasanje na izborima za EU je uokvireno kao „referendum“ o tome kako se vladajuće stranke ponašaju u nacionalnim vladama. Na primer, u Francuskoj bi Džordan Bardela, 28-godišnji štićenik Marin Le Pen, mogao da pobedi vladajuću stranku i odnese istorijsku pobedu krajnjoj desnici. Birači bi mogli da iskoriste ove izbore da kazne Emanuela Makrona zbog rasta cena, sve većeg nasilja, penzione reforme i rizika od terorizma tokom predstojećih Olimpijskih igara u Parizu.
Socijalisti predvođeni Rafaelom Gluksmanom iskoristiće evropske izbore pre svega da osete kako francuski narod diše uoči predsedničkih izbora 2027. godine. U najgoroj situaciji su Zeleni, koji su posle prošlih izbora postali treća stranka u zemlji pre svega zahvaljujući mobilizaciji mladih birača zabrinutih zbog klimatskih promena, a sada će jedva sakupiti potrebnih pet odsto da pređu cenzus.
Ni socijalista Pedro Sančez, kojeg su Španci pre oko pola godine ponovo izabrali za premijera, nije u boljoj poziciji. Nakon što je sklopio sporazum o amnestiji sa katalonskim separatistima, Sančezova stranka je počela da gubi podršku javnosti. Umesto klimatske krize, migracija i rata u Ukrajini, Španci su poslednjih meseci uglavnom bili okupirani pitanjem vladavine prava i navodnom korupcijom Sančesove supruge, od čega su u korist stranke desnog centra i krajnje desnice.
U Holandiji su birači tradicionalno nezainteresovani za evropske izbore i izlaznost će verovatno biti jedva 40 odsto. Ankete predviđaju da će oni koji izađu na izbore pretežno glasati za krajnju desnicu. Partije levog centra i levice u Amsterdamu nisu uspele da ubede glasače da antievropske stranke mogu dovesti do implozije Evropske unije. U Austriji će ovi izbori biti svojevrsni test za vladajuću konzervativnu Austrijsku narodnu partiju, koja zbog korupcionaških afera i posledica inflacije gubi podršku birača.
Belgijanci će, pak, na ove evropske izbore doći prezasićeni politikom jer će u jednom danu morati da biraju predstavnike u čak sedam parlamenata. Pored evropskih, istog dana održavaju se i regionalni i savezni izbori, a pokretač izlaska na izbore će pre svega biti pitanje opstanka Belgije kao zemlje, odnosno otcepljenja bogate pokrajine Flandrija.
Danska premijerka Mete Frederiksen nada se da će njena Socijaldemokratska partija ponoviti uspeh koji je postigla na nacionalnim izborima u nedelju, zalažući se za oštru migrantsku politiku. Frederiksenu bi to bio vetar u leđa dok pokušava da se pozicionira kao buduća predsednica Evropskog saveta. Na Malti se vodi trka između laburista i nacionalista, koje predstavlja predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola. Deset odsto prednosti ide laburistima, uprkos tome što je bivši laburistički premijer optužen za niz krivičnih dela. Malta je jedna od evropskih zemalja koja je snizila starosnu granicu za političko učešće na 16 godina, nadajući se da će proširenje biračkog tela rezultirati povećanjem ukupnog broja birača.
U Portugalu su evropski izbori uglavnom bili test stabilnosti vladajuće stranke, ali s obzirom na to da su parlamentarni izbori održani pre nekoliko meseci, birači će verovatno ovog vikenda ponovo glasati za stranke desnog centra koje su formirale koalicionu vladu. Slično Danskoj, biće zanimljivije gledati kako će izbori uticati na kandidata koji bi mogao da nasledi Šarla Mičela, Antonija Kostu.
U Mađarskoj su se ovi izbori pretvorili u bitku između Viktora Orbana i njegovog donedavnog prijatelja, a sada njegovog glavnog protivkandidata, Petra Mađara, koji pokušava da ga svrgne sa trona. Orbanova partija Fides osvojila je više od 50 odsto glasova na tri izbora za EU održane od 2009. godine. To bi moglo da se promeni ovog vikenda. S druge strane, italijanski premijer Giorgia Meloni ponosno vodi listu na evropskim izborima ovog vikenda. Ankete predviđaju njena 23 mesta u EP.
Siromašnije zemlje Evropske unije, poput Grčke, Bugarske, Rumunije i Hrvatske, fokusiraju se na ekonomska pitanja, odnosno biraće kandidata ili stranku koja se bavi rešavanjem trenutnih kriza poput visokih troškova života i stambene krize. . U Slovačkoj je pokušaj ubistva premijera Roberta Fica zauzeo centralno mesto u predizbornoj kampanji, pa će većinu glasova iz simpatija dobiti vladajuća partija SMER.
Kada izađu na izbore ovog vikenda, stanovnike baltičkih i skandinavskih zemalja imaće rat u Ukrajini i kakve će posledice po taj deo sveta imati nastavak sukoba. Nacionalna bezbednost je važno pitanje iu Poljskoj, ali je i evropski zeleni plan jednako važan. Tamo je, naime, desnica iskoristila gnev farmera protiv uvoza jeftine hrane iz Ukrajine i ograničenja, koja su im, navodno, nametnula evropska zelena politika, da mobilišu birače.
Evropski zeleni dogovor pokazao se kao kamen spoticanja i u predizbornim kampanjama u Nemačkoj. Nakon što se pokušaj vlade da modernizuje sisteme za grejanje u zemlji pokazao krajnje nepopularan, nemački Zeleni sada biraju samo 13 odsto, u poređenju sa oko 21 odsto pre pet godina.
Ovi izbori će još jednom pokazati da se sastav Evropskog parlamenta uglavnom odlučuje na nacionalnom nivou, s tim što će se pomeranje udesno unutar EU verovatno odraziti i na budući sastav Evropskog parlamenta.
