“Plave zone su delovi sveta u kojima ljudi žive najduže i najzdravije. U njima je najveća koncentracija 100-godišnjaka”, pojašnjava.
Plave zone uključuju Ikariju u Grčkoj, Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Loma Lindu u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki. Ishrana stanovnika tih delova sveta odlikuje visok unos povrća, voća, žitarica i mahunarki u organizam čoveka.
Ova hrana, bogata nutritivnim vrednostima, povezana je s manjim rizikom od zdravstvenih problema koji ugrožavaju što duži životni vek čoveka, poput bolesti srca ili moždanog udara.
“Plavim zonama je zajednička ishrana koja je pretežno ili isključivo bazirana na biljkama, s naglaskom na konzumaciju pasulja kao glavnog izvora proteina. Nedavne studije potvrdile su da je prelazak na biljnu ishranu u bilo kojoj dobi koristan”, tvrdi dr Kasam.
Naime, biljna ishrana je puna nutritivnih vrednosti, poput vlakana, polifenola, vitamina, minerala, a zajedno deluju na smanjenje rizika od hroničnih stanja. Samim tim se pospešuje rad digestivnog trakta, ali i drastino se smanjuju upalni procesi organizma.
Istraživanja potvrđuju da je biljna ishrana najzdravija
Istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Medicine takođe naglašava pozitivna dejstva biljne ishrane. Istraživački tim otkrio je da prelazak na biljnu ishranu od 20. godine može da produži životni vek za 10.7 godina kod žena i 13 godina kod muškaraca.
“Pokazalo se da se najkvalitetnijim režimom ishrane smatra konzumiranjem više mahunarki, celovitih žitarica i orašastih plodova”, dodala je lekarka.
Takođe, trebalo bi napomenuti da način ishrane u pomenutim plavim zonama ne podrazumeva industrijski prerađenu hranu – slatkiše, gazirana pića, razne konzervanse u hrani…
