Šta je najvažnije?
Na funkcionisanje dečjeg mozga snažno utiču svakodnevne navike, pa evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da ojačate detetov mozak u periodu od osam do 12 nedelja.
Mnogi roditelji su zabrinuti oko toga koliko njihova deca mogu da se koncentrišu i prate školske obaveze, a neurolog dr Majid Fotuhi za Newsweek ističe da su te brige opravdane.
“Ono što roditelji primećuju nije da su deca ‘manje sposobna’, već da se njihovi mozgovi razvijaju pod uticajem okoline koja ne podstiče dugotrajnu koncentraciju, emocionalnu ravnotežu ni konsolidaciju pamćenja”, objašnjava Fotuhi, vanredni profesor na Univerzitetu Johns Hopkins.
Moderni izazovi za dečji mozak
Prema njegovim rečima, dečji mozgovi su danas izloženi većem opterećenju nego ikada pre. Jedan od glavnih razloga je tzv. ekonomija pažnje – svet kratkih video-zapisa, stalnih notifikacija i sadržaja koje oblikuju algoritmi. Takvo okruženje uči mozak da stalno traži brze nagrade, zbog čega je zadržavanje pažnje u učionici sve teže.
Uz to, deca danas manje spavaju, manje se kreću i osećaju veći pritisak vezan za školski uspeh nego ranije generacije.
S neurološkog gledišta to je posebno važno, jer su moždane mreže zadužene za pažnju, emocionalnu kontrolu i izvršne funkcije još u razvoju tokom detinjstva i adolescencije.
“Te mreže su vrlo osetljive na uticaje iz okoline“, ističe Fotuhi. “Kada je mozak stalno izložen prevelikom broju nadražaja, bez dovoljno odmora i pod hroničnim stresom, te mreže postaju neefikasne – ne zato što su oštećene, nego zato što nisu dovoljno razvijene.”
To objašnjava zašto dete može satima potpuno da se fokusira na video-igru, a istovremeno se muči s pisanjem domaćeg zadatka iz matematike.
“Mozak se stalno prilagođava. Pod dugotrajnim opterećenjem može oslabiti, ali se uz prave navike i podsticaje može ponovno ojačati”, dodaje Fotuhi.
Uloga životnog stila
Na funkcionisanje dečjeg mozga snažno utiču svakodnevne navike. Neredovan san smanjuje mentalnu bistrinu i povećava impulsivnost, ishrana bogata ultraprerađenom hranom može narušiti cirkulaciju i pokrenuti upalne procese, dok hronični stres stavlja mozak u stalno stanje napetosti, otežavajući učenje i pamćenje.
Nedostatak fizičke aktivnosti dodatno smanjuje proizvodnju materija koje su važne za pažnju, učenje i emocionalnu stabilnost.
Pet ključnih koraka za jačanje mozga
Dobra vest, ističe Fotuhi, jeste da su ti efekti u velikoj meri reverzibilni. Na osnovu svog istraživačkog i kliničkog iskustva izdvojio je pet praktičnih smernica koje roditelji mogu primeniti kako bi ojačali detetov mozak u periodu od osam do 12 nedelja.
“Najvažniji su doslednost i jasna struktura“, naglašava. “Male promene koje se sprovode svaki dan mogu iznenađujuće brzo dovesti do stvarnih promena u funkcionisanju mozga. Mozak nije statičan – poput mišića, jača uz pravilnu ‘rutinu treninga’ i negu.”
Prvi korak odnosi se na stabilan san: odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme, čak i vikendom te izbegavanje ekrana barem sat vremena pre sna.
Drugi korak je ishrana. “Stimulišite dete da jede obroke bogate proteinima, povrćem, voćem, zdravim mastima i celovitim žitaricama”, savetuje Fotuhi. “Smanjite unos ultraprerađenih grickalica i zaslađenih pića. Hranu treba posmatrati kao gorivo za mozak, a ne samo kao izvor kalorija.”
Treći korak je svakodnevno kretanje, u trajanju od 30 do 60 minuta. Četvrti je uvođenje jasne strukture kod kuće.
“Vizuelni rasporedi, jasne rutine i tačno određeno vreme za rad i odmor smanjuju stres i oslobađaju mentalnu energiju potrebnu za učenje”, objašnjava Fotuhi.
Poslednji korak uključuje svesno jačanje moždanih funkcija kroz igre za radnu memoriju, vežbe pažnje, tehnike svesnosti te učenje organizacije i upravljanja vremenom.
“Kada se ovi koraci kombinuju i prilagode detetu, roditelji često primećuju značajna poboljšanja već nakon dva do tri meseca – ne samo u školskom uspehu, nego i u samopouzdanju, emocionalnoj stabilnosti i porodičnoj atmosferi”, zaključuje Fotuhi.
B92.
