Postoje automobili koji su brzi, postoje oni koji su lepi, i postoje oni koji zauvek promene tok automobilske istorije. Mercedes 300 SEL 6.3 AMG, legendarna „Crvena svinja“, pripada upravo toj retkoj, trećoj kategoriji. Više od pola veka nakon što je prvi put zagrmela stazom, njen duh ponovo je probuđen – ovog puta kroz digitalnu viziju čoveka koji je gotovo tri decenije oblikovao dizajnerski identitet marke iz Štutgarta.
Bivši šef dizajna Mercedes-Benza, Gordon Vagener, odlučio je da reinterpretira automobil koji je praktično započeo AMG-ovu priču. Njegova savremena verzija nije restomod u klasičnom smislu, niti nostalgična kopija.
Ona je koncept, manifest i omaž u isto vreme, zamišljeni šou-automobil koji brutalnu mehaniku sedamdesetih godina prevodi na jezik futurizma. Vagener ga opisuje kao „neviđeni šou-automobil iz moje kultne knjige“, ali u suštini, reč je o dizajnerskom eksperimentu koji pokazuje kako bi „Rote Sau“ (inače originalno ime na nemačkoj jeziku) izgledao da je nastao danas.
Original iz 1971. godine bio je automobil bez kompromisa. Prevelik, pretežak, s četvoro vrata tamo gde su konkurenti nudili kupeovske karoserije, i s ambicijom da pobedi. U malom nemačkom mestu Grosaspahu, Hans Verner Aufreht i Erhard Melher odlučili su da od luksuzne limuzine naprave trkačku zver. Standardni 6,3-litarski benzinac V8 „podebljan“ je do 6,8 litara zapremine i razvijao je 428 konjskih snaga.
U vremenu kada su sportski automobili retko prelazili te brojke, jedna masivna limuzina s punom opremom, postala je jedan od najbržih trozapreminskih automobila na svetu. Ukoliko više želite da saznate o njemu, preporučujemo vam jedno o ranijih izdanja u našoj sekciji zanimljivost dana.
Debitantski nastup na trci 24 časa Spa-Frankoršampa koja je vožena 1971. godine, bio je trenutak istine. Za volanom su se smenjivali Klemens Šikentanc i Hans Hajejer, a „Crvena svinja“ je uprkos skepticima završila kao prvoplasirana u klasi i na ukupno drugom mestu u generalnom plasmanu. Publika je u neverici gledala ogromnu crvenu limuzinu kako ostavlja iza sebe znatno lakše i agilnije rivale. AMG je tim rezultatom ušao u istoriju, a nadimak koji je u početku zvučao podrugljivo, postao je simbol ponosa.
Ipak, sudbina automobila bila je jednako dramatična kao i njegov nastup. Već u julu iste godine došlo je do izletanja sa staze i teškog udesa. Automobil je obnovljen i nastavio takmičarski život, uključujući i nastup na 24 časa Nirburgringa, ali je ubrzo prodat francuskoj kompaniji Matri. Umesto na trkačkim stazama, ostatak karijere proveo je u službi vazduhoplovne industrije, testirajući pneumatike i komponente stajnog trapa. Početkom devedesetih nestao je iz evidencije i smatralo se da je uništen. Tek zahvaljujući sačuvanim tehničkim nacrtima, Mercedes-Benc je sredinom dvehiljaditih konstruisao vernu repliku, čuvajući tako legendu od zaborava.
Vagenerova digitalna reinterpretacija donosi hrabre estetske poteze. Prednji deo krase žuta LED svetla s motivom trokrake zvezde, dok LED prstenovi zamenjuju nekadašnje dodatne trkačke farove. Bočna silueta ostaje masivna i samouverena, a grafika karoserije jasno asocira na originalnu AMG-ovu livreju. Petokrake felne evociraju uspomenu na 1971. godinu, ali su izvedene u modernoj, minimalističkoj formi.
Najkontroverzniji detalj krije se pozadi i on donosi odsustvo klasičnih zadnjih signalnih grupa, što je predstavljeno kao dizajnerska provokacija i nagoveštaj da se radi o konceptu koji ne priznaje konvencije.
Ova savremena „Crvena svinja“ možda postoji samo u virtuelnom prostoru, ali njena poruka je vrlo stvarna. Ona podseća da je AMG nastao iz hrabre ideje i inženjerskog prkosa, iz želje da se luksuzna limuzina pretvori u trkački projektil. Bila je previše svega, i upravo zato nezaboravna. Ako je suditi po Vagenerovoj viziji, ta filozofija i dalje živi. Ne više samo na asfaltu, već i u digitalnom svetu gde se granice brišu, ali strast ostaje ista.
AutoRepublika
