Gotovo pola veka Iran se pripremao za rat sa Sjedinjenim Državama.
Pošto ne može da se meri sa američkom vojnom moći, Teheran se usredsredio na razvoj sposobnosti kojima može da nanese ogromnu štetu, sa posledicama koje bi se osetile na Bliskom istoku i u globalnoj ekonomiji. Dok američka udarna grupa nosača aviona stiže u region, a američki predsednik Donald Tramp upozorava da bi mogao da napadne Iran, ponovo rastu strahovi od šireg sukoba.
Uprkos tome što je znatno oslabljen izraelskim i američkim napadima prošlog leta, kao i nedavnim jačanjem unutrašnjih nemira, iranski režim i dalje ima niz opcija za uzvrat, od napada na američke interese i Izrael, preko mobilizacije savezničkih grupa, do ekonomske odmazde koja bi mogla da izazove globalne potrese, piše CNN.
Način na koji će Teheran iskoristiti alate koji su mu na raspolaganju zavisi od toga kolikom pretnjom bude smatrao napad.
„Režim ima mnogo sposobnosti koje može da iskoristi ako ovo shvati kao rat za opstanak“, rekao je Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta, specijalizovan za iranska bezbednosna i odbrambena pitanja. „Ako ovo vide kao konačni rat, mogli bi da upotrebe sva raspoloživa sredstva.“
Projektili i dronovi
Veruje se da Iran poseduje hiljade projektila i dronova čiji domet obuhvata američke snage stacionirane u nizu zemalja Bliskog istoka, a pretio je i napadima na Izrael. U junu prošle godine, nakon što je Izrael pokrenuo iznenadni napad na Iran, Islamska Republika uzvratila je ispaljivanjem niza talasa balističkih projektila i dronova na Izrael, koji su, zaobilazeći sofisticiranu izraelsku protivvazdušnu odbranu, naneli štetu.
Iranski zvaničnici tvrde da su mnoge zalihe oružja korišćene u tom ratu obnovljene, a američki zvaničnici smatraju da to borbom provereno oružje, kao i stariji borbeni avioni ruske i američke proizvodnje, i dalje predstavljaju pretnju. Na primer, iranski dron-samoubica Šahed pokazao se kao razorno oružje u ruskom ratu u Ukrajini. Režim je takođe razvio, testirao ili rasporedio više od 20 vrsta balističkih projektila, uključujući sisteme kratkog, srednjeg i dugog dometa, koji mogu da ugroze ciljeve sve do južne Evrope.
„Na tom području imamo između 30 i 40 hiljada američkih vojnika, raspoređenih u osam ili devet baza“, rekao je u sredu američki državni sekretar Marko Rubio. „Svi su oni u dometu hiljada iranskih jednosmernih bespilotnih letelica i balističkih projektila kratkog dometa koji ugrožavaju naše snage.“
Dvojica američkih zvaničnika izjavila su za CNN da vojne sposobnosti Teherana, iako brojčano i tehnološki inferiorne savremenim američkim sistemima, znatno otežavaju izvođenje odlučnog američkog udara na zemlju.
Teheran je više puta upozorio da će, u slučaju napada, uzvratiti udarom na američke saveznike u regionu. Kada su američki bombarderi prošlog leta napali iranska nuklearna postrojenja, Iran je pokrenuo nezapamćen raketni napad na Katar, ciljajući vazdušnu bazu Al-Udeid, najveću američku vojnu instalaciju na Bliskom istoku.
Mobilizacija savezničkih grupa
Tokom protekle dve godine, Izrael je naneo teške udarce iranskoj regionalnoj mreži savezničkih grupa, značajno smanjivši sposobnost režima da projektuje moć van svojih granica. Ipak, te grupe su se zaklele da će braniti Islamsku Republiku. Iračke organizacije poput Kataeb Hezbolaha i Harakat al-Nudžabe — milicije koje su u prošlosti napadale američke snage — kao i libanski Hezbolah, izjavile su ove nedelje da će priskočiti Iranu u pomoć ako bude napadnut.
U nedelju je Abu Husein al-Hamidavi, komandant Kataeb Hezbolaha, pozvao pristalice Irana „širom sveta… da se pripreme za sveopšti rat u podršku Islamskoj Republici“.
Uprkos pretnjama, iranski saveznici suočavaju se sa ograničenjima. U Libanu je nekada moćni Hezbolah znatno oslabljen nakon 13 meseci sukoba sa Izraelom i sada se suočava sa domaćom kampanjom za razoružanje. U Iraku su proiranske milicije moćne, ali nailaze na prepreke od strane centralne vlade, koja je pod sve većim američkim pritiskom da obuzda iranski uticaj.
Huti grupa u Jemenu bila je meta i Izraela i SAD-a, ali ostaje jedan od najrazornijih iranskih posrednika i takođe je najavila da će braniti svog pokrovitelja. Prošlog vikenda, Huti su objavili video-snimak koji prikazuje brod u plamenu, uz jednostavan natpis: „Uskoro“. Uz iransku podršku, grupa je proteklih godina napadala Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Izrael, kao i američke brodove u Crvenom moru.
Ekonomski rat
Iran je više puta upozorio da se rat protiv njega ne bi ograničio na Bliski istok, već bi poslao udarne talase širom sveta. Iako vojno nadmašen, Teheran ima snažan uticaj kroz svoju sposobnost da poremeti energetska tržišta i globalnu trgovinu iz jedne od strateški najosetljivijih regija sveta.
Iran, jedan od najvećih svetskih proizvođača energije, nalazi se uz Ormuski moreuz, uzak plovni put kroz koji prolazi više od petine svetske nafte i veliki deo tečnog prirodnog gasa. Režim je zapretio da će ga zatvoriti u slučaju napada — što je mogućnost za koju stručnjaci upozoravaju da bi mogla da dovede do naglog rasta cena goriva daleko izvan iranskih granica i izazove globalni ekonomski pad.
Stručnjaci kažu da bi ciljanje globalne ekonomije preko moreuza mogla biti jedna od najefikasnijih iranskih opcija, ali i najopasnija zbog svojih dalekosežnih posledica.
„Dugotrajno zatvaranje moreuza bio bi ‘opasan scenario’“, rekao je Umud Šokri, energetski strateg iz Vašingtona i viši gostujući saradnik na Univerzitetu Džordž Mejson. „Čak i delimični poremećaji mogli bi da izazovu nagli skok cena, poremete lance snabdevanja i podstaknu inflaciju širom sveta. U takvim okolnostima, globalna recesija postala bi realna opasnost.“
Takav potez bi verovatno bio krajnje sredstvo za Iran, jer bi ozbiljno naštetio njegovoj sopstvenoj trgovini i trgovini susednih arapskih država, od kojih su mnoge lobirale kod Trampa protiv napada na Iran i obećale da neće dozvoliti Vašingtonu korišćenje svoje teritorije za napad. Iranski režim tvrdi da ima duboko ukopane pomorske baze duž obale zemlje, sa desetinama brzih jurišnih čamaca spremnih za delovanje u Persijskom zalivu. Vojska je tri decenije gradila sopstvenu flotu brodova i podmornica, uz pojačanu proizvodnju poslednjih godina u očekivanju mogućeg pomorskog sukoba.
Penzionisani viceadmiral Robert Harvord, bivši pripadnik američkih Navy SEAL jedinica i zamenik komandanta Centralne komande SAD, rekao je da iranske pomorske sposobnosti i saveznici predstavljaju izazov za plovidbu Ormuskim moreuzom koji se „može veoma brzo rešiti“. Međutim, dodao je da bi „asimetrična“ sredstva poput mina, dronova i drugih taktika „mogla da se pokažu kao veliki problem za brodski saobraćaj i protok nafte“.
Istorijski presedan
Sposobnost Irana da poremeti globalni brodski saobraćaj ima istorijski presedan. Pred kraj dugog rata sa Irakom 1980-ih, Iran je postavio morske mine u Persijskom zalivu, od kojih je jedna 1988. godine zamalo potopila američki brod USS Samuel B. Roberts. Godine 2019, tokom pojačanih tenzija nakon Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma, nekoliko naftnih tankera pogođeno je u Omanskom zalivu, a opšte je uverenje bilo da je Iran odgovoran.
Nedavno su, tokom rata između Izraela i Hamasa, Huti poremetili komercijalnu plovidbu u moreuzu Bab el-Mandeb u Crvenom moru, kroz koji prolazi oko 10% svetske pomorske trgovine. Uz sposobnost da ugrozi saobraćaj kroz Ormuski moreuz, Teheran poseduje izuzetnu moć da nanese globalnu ekonomsku štetu.
„Sledeći rat možda neće započeti u centru Teherana, već u Ormuskom moreuzu i Persijskom zalivu“, zaključio je Nadimi iz Vašingtonskog instituta.
