Često strah doživljavamo kao teško i neugodno stanje koje težimo da izbegnemo. Ipak ne mora da bude uvek tako – postoje momenti kada može da bude uzbudljiv i tada značajnu ulogu igraju adrenalin, dopamin i kortizol. Kada se oslobodimo straha možemo osećati i zadovoljstvo, samo potrebno je da vodimo računa da nas uzbuđenje ne ponese i da se “ne navučemo” na njega, jer možemo dovesti sebe u nebezbedne situacije.
Strah može da nas parališe i onesposobi, ali može i da pokrene da uradimo krajnje neočekivane stvari.
Efekat straha na celo telo može biti uzbudljiv, a psihološki gledano možemo osetiti zadovoljstvo ili čak trijumf kada strah nestane, piše Nešnal džiografik.
“Naš biološki odgovor na strah je neverovatno složen, uključuje neurotransmitere i hormone koji utiču na područja u mozgu od amigdale do frontalnog režnja. Reakcija na strah aktivira druge emocije, kako neprijatne, poput stresa, tako i prijatne, poput olakšanja“, kaže dr Elias Abodžaud, klinički profesor psihijatrije.
“Ljudska tela su evoluirala da reaguju na ono što nas plaši pripremajući se za borbu ili bežanje. U tim situacijama, šire se zenice kako bismo bolje videli, šire se bronhije kako bismo mogli da unosimo više kiseonika i preusmerava se krv i glukoza u vitalne organe i skeletne mišiće”, pojašnjava stručnjak.
Kada strah može biti zabavan
“Strah može postati uzbudljiv i zabavan ako znamo da ćemo na kraju biti bezbedni”, kaže Abodžaud i dodaje:
“Određene vrste iskustava mogu da nam daju iluziju da zaista možemo da savladamo i preživimo preteće situacije. Suočavanje sa pretnjom može na nas ostaviti utisak da se osećamo kao pobednici”.
Ipak, suočavanje sa zastrašujućim stvarima može da ima i lošu stranu: “Neki ljudi dobijaju više zadovoljstva ili olakšanja od zastrašujućih situacija i mogu “koketirati” sa opasnošću i onda kada ne bi trebalo. Neko ko juri uzbuđenje često je u situacijama koje nisu bezbedne”, kaže Špigel.
Pozitivne strane straha
Ipak, strah može da bude i dobar po zdravlje, pa je tako studija objavljena u Tandfonlajn magazinu, 2009. godine, pokazala da može da nadogradi imuni sistem. Naime, istraživanje je sprovedeno na grupi ljudi koja je gledala horor film, nakon čega se merio nivo leukocita. Rezultat je bio da su oni koji su gledali horor filmove imali značajno veći broj belih krvnih zrnaca, “zaduženih” za imunitet u odnosu na grupu ljudi koja je sedela u miru.
Biologija uzbuđenja
“Adrenalin, dopamin i kortizol su tri važne komponentne koje se “oslobađaju” kada smo pod pretnjom. Kada otkrijemo neku opasnost, naši instinkti borbe ili bekstva se pokreću oslobađanjem adrenalina. Tako se povećavaju telesne funkcije kao što su otkucaji srca, krvni pritisak i disanje”, kaže David Špigel, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka. Kortizol se oslobađa da reguliše brojne telesne funkcije i može da “poraste” kada se naprežemo da bismo prošli kroz neku situaciju ili iskustvo, dok je dopamin neurotransmiter za dobar osećaj i povezan je sa zadovoljstvom i očekivanjem.
