Bušenje ušiju bebama uobičajena je praksa u mnogim kulturama. Međutim, Američka pedijatrijska akademija (AAP) preporučuje da roditelji pričekaju dok dete ne porastu dovoljno da sama donesu odluku o bušenju ušiju.
Preporuka AAP-ja ima za cilj da dopustiti deci da sama odlučuju o svom telu. Još jedna prednost čekanja je da će dete samo moći da se pobrine za čišćenje nakon bušenja, čime se smanjuje mogućnost infekcije.
Ako ipak i dalje vi želite da donesete tu odluku u ime svog deteta, postoji nekoliko ključnih stvari koje trebate uzeti u obzir. Prvo, detetu ne treba bušiti uši pre navršena dva meseca, kada se obično prima prva doza vakcine protiv tetanusa.
“Nakon bušenja ušiju, javiće se bol, koja će nestati u roku od nekoliko dana. Što je dete manje, to su manje šanse da će posegnuti za ušima i izvući naušnicu. Starije bebe, u periodu od pet ili šest meseci, mogu lokalizovati bol. To je problematično”, kaže pedijatrica Norina Okampo za Fatherly.
“U prvom mesecu života je veći rizik da lokalna infekcija uđe u sustav i postane sistemska. Bakterije poput stafilokoka žive na koži, a ako dosprju u organizam, posledice mogu da budu ozbiljne”, napominje pedijatar Ravi Jaram.
