U noći između subote i nedjelje, 25. oktobra 2026. godine, kazaljke vraćamo jedan sat unazad.
Iako ćemo formalno dobiti dodatnih 60 minuta sna, promena vremena ipak može da utiče na san, budnost i svakodnevni ritam, jer se naš unutrašnji biološki sat ne prilagođava promeni kazaljki istom brzinom.
Prelazak na zimsko računanje vremena često se doživljava kao prijatnija promena upravo zato što spavamo sat vremena duže. Ipak, organizmu je potrebno vreme da uskladi ritam spavanja, buđenja, obroka i aktivnosti sa novim rasporedom svetlosti i mraka. Najnovija istraživanja pokazuju da reakcije nisu iste kod svih ljudi i da je jesenja promena sata uglavnom drugačija od prolećnog pomeranja vremena unapred.
Šta se zapravo dešava kada pomerimo sat?
Naš organizam ne prati samo vreme na satu, već i prirodni ciklus svetlosti i mraka. Taj sistem, poznat kao cirkadijalni ritam, utiče na to kada postajemo pospani, kada se budimo, ali i na različite procese u telu tokom dana.
Kada kazaljke pomerimo za jedan sat, društveni raspored se odmah promeni, dok se unutrašnji ritam prilagođava postepeno. Zato neko već prvih dana može imati osećaj da mu se spava ranije nego inače, da se budi u neobično vreme ili da mu je teško da se uveče opusti.
Sistematski pregled objavljen 2025. godine, koji je obuhvatio 27 studija, pokazao je da promene računanja vremena mogu biti povezane sa promenama u trajanju i kvalitetu sna, kao i sa većom dnevnom pospanošću. Efekti su bili izraženiji kod ljudi koji prirodno kasnije ležu i ustaju.
Da li ćemo biti pospaniji iako dobijamo sat vremena više?
Ne nužno, ali moguće je da se nekoliko dana ne osećamo potpuno usklađeno sa novim rasporedom. Kod prelaska na zimsko računanje vremena sat se vraća unazad, pa teoretski dobijamo jedan sat sna. Ipak, ako ste navikli da ležete i ustajete u određeno vreme, unutrašnji ritam neće se automatski pomeriti tačno 60 minuta.
Neko će zato bez problema iskoristiti dodatni sat za spavanje, dok će se neko buditi ranije nego što želi. Promena može biti posebno primetna kod ljudi koji već imaju nepravilan raspored spavanja ili kod onih koji teško prilagođavaju vreme odlaska na spavanje.
Važno je i da jesenje vraćanje sata nije isto što i prolećno pomeranje unapred. Veliki deo istraživanja ukazuje na izraženije probleme sa snom upravo kada se u proleće gubi jedan sat. Noviji sistematski pregled zdravstvenih posledica promene vremena pokazuje da jesenska promena može biti povezana i sa nekim povoljnim kratkoročnim ishodima, uključujući duže trajanje sna, dok su nalazi za druge zdravstvene posledice neujednačeni.
Ko bi mogao jače da oseti promenu?
Ne reagujemo svi na promenu sata na isti način. Posebno je važno kada inače prirodno odlazimo na spavanje i budimo se, odnosno naš hronotip.
LJudi koji vole kasnije da legnu mogu teže podneti promene rasporeda, naročito kada one utiču na vreme buđenja zbog posla, škole ili drugih obaveza. Na prilagođavanje mogu uticati i godine, svakodnevne navike, izloženost dnevnom svetlu i postojeće poteškoće sa spavanjem.
Zato nije neobično ako neko već prvog dana kaže da se oseća potpuno odmorno, dok se druga osoba žali na pospanost, manjak koncentracije ili poremećen ritam spavanja.
Zašto je dnevna svetlost važna?
Jedan od najvažnijih signala za naš unutrašnji sat jeste svetlost. Ona pomaže organizmu da odredi kada je vreme za budnost, a kada za pripremu za san.
Posle prelaska na zimsko računanje vremena, svetlo će ujutru dolaziti ranije, dok će se mrak pojavljivati ranije uveče. To menja trenutak u kojem smo tokom dana izloženi prirodnom svetlu i može uticati na naš ritam spavanja i budnosti.
Zbog toga je korisno da tokom dana, posebno ujutru, provodimo što više vremena na prirodnom svetlu. Uveče, sa druge strane, prigušivanje svetla i smanjenje vremena pred ekranima može pomoći organizmu da lakše prepozna da se približava vreme za spavanje.
Kako da se lakše naviknete na promenu sata?
Dobra vest je da zbog jesenjeg vraćanja sata ne morate praviti velike promene u svakodnevici. Nekoliko jednostavnih navika može pomoći da prelazak bude što manje primetan.
Pokušajte da zadržite približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja, čak i tokom vikenda. Nemojte pokušavati da “nadoknadite” promenu tako što ćete spavati mnogo duže nego što vam je potrebno.
Izložite se dnevnom svetlu tokom jutra. Kratka šetnja, odlazak peške po namirnice ili jednostavno boravak napolju mogu pomoći da organizam dobije jasan signal da je počeo novi dan.
Izbegavajte obilne obroke, alkohol i velike količine kofeina kasno uveče, naročito ako već imate problema sa spavanjem. Pred odlazak u krevet pokušajte da napravite mirniju rutinu i smanjite korišćenje telefona i drugih ekrana.
Ako imate malu decu, ne očekujte da će odmah prihvatiti novi raspored. Postepeno pomeranje vremena odlaska na spavanje za nekoliko minuta tokom nekoliko dana može biti lakše nego nagla promena.
(Lepa i srećna)
