Pesmu je prvobitno trebalo da peva Josipa Lisac, ali pošto je ona otkazala nastup, istu je otpevao Čola i osvojio treću nagradu, kao i nagradu za interpretaciju. Pesma je postala hit u celoj zemlji, a danas se ubraja u neke od Čolinih najlepših pesama.
Od tog trenutka i zvanično počinje Čolina solo karijera, kojom će se uzdići na mesto najveće estradne zvezde. Te godine učestvuje na festivalima u Splitu sa pesmom „Stara pjesma“, u Skoplju sa pesmom „Moj bol“, kao i na festivalu u Prištini.
Nedugo nakon festivalskih nastupa, Zdravko Čolić zajedno sa Indexima, Biserom Veletanlić, Sabahudinom Kurtom i Sabinom Varešanović odlazi na veliku turneju u bivšoj Jugoslaviji.
Internacionalni pokušaji
Ubrzo je krenula i internacionalna karijera. Na Opatijskom festivalu je pobedio sa pesmom Kemala Montena „Gori vatra“, čime se plasirao na Pesmu Evrovizije. Plasman u Luksemburgu te 1973. nije bio baš uspešan – bio je pretposlednji.
Ipak, pošto je sanjao o svetskoj karijeri, Čola 1974. potpisuje ugovor sa nemačkom granom kompanije Warner Music Group i snima četiri singla, dva na nemačkom i dva na engleskom jeziku. S obzirom na to da je njegovo ime bilo komplikovano za izgovor na nemačkom jeziku, tamošnji producenti su odlučili da preimenuju. Zamenili su ime Zdravko Čolić za umetničko ime Dravco, kojim je Čola potpisan na svojim nemačkim pločama.
Međutim, internacionalni izlet nije trajao dugo i njegova glasno najavljivana karijera u inostranstvu uskoro se završila, jer Čola nije želeo da živi u Nemačkoj. Iako je odustao od svetske, Čola je uspeo da izgradi jednu od najdugovečnijih karijera na Balkanu, a hitove koje je snimio tih davnih sedamdesetih i danas svedoče o njegovom pokušaju da se probije na svetsku muzičku scenu.
N1.
