Ova nova ograničenja trebalo bi da stupe na snagu 1. novembra i traju do 1. aprila naredne godine, ali postoji mogućnost dodatnog produženja.
Turisti u Francuskoj mogli bi da se suoče sa haosom nakon što je zemlja postala poslednja članica EU koja je pooštrila kontrolu na šengenskim granicama.
Naime, Francuska je počela da sledi korake još šest članica EU, poput Nemačke, koje su uvele slične kontrole, a razlog za njih je zabrinutost zbog rastućih migracija, prenosi Dejli mejl.
Francuska vlada je saopštila da će provere biti uvedene zbog “ozbiljnih pretnji javnoj politici, javnom redu i unutrašnjoj bezbednosti koje predstavljaju terorističke aktivnosti na visokom nivou”. Ističu da nova uredba neće uticati na sve putnike i da će se kontrole vršiti na granici.
Međutim, stručnjaci za putovanja upozoravaju da bi oko 100 miliona turista koji svake godine posete Francusku moglo da se suoči sa potencijalnim kašnjenjima na granici.
Izvršni direktor konsultantske kuće za putovanja The PC Agenci Pol Čarls rekao je da su se putnici od Bregzita navikli na strože kontrole širom Evrope, a da sada dolazi do daljeg pooštravanja koje “nimalo nije dobrodošlo”. Ističe da postoji opasnost da provere postanu trajne.
Nove granične kontrole uticaće na kopnene, pomorske i vazdušne rute Francuske sa šest susednih članica Šengena. To su: Belgija, Nemačka, Italija, Luksemburg, Španija i Švajcarska.
Ova nova ograničenja trebalo bi da stupe na snagu 1. novembra i traju do 1. aprila naredne godine, ali postoji mogućnost dodatnog produženja.
Ovo je prvi put da je Francuska uvela takve kontrole od pandemije Covid-19. Migranti i neovlašćeni putnici se vraćaju na granicu, a osumnjičeni da su izvršili krivična dela zadržavaju se.
U okviru Šengenskog sporazuma, 29 evropskih zemalja pristalo je da ukine kontrolu unutrašnjih granica u cilju postizanja slobode kretanja širom kontinenta.
Dvadeset pet od 27 država članica EU su strane u sporazumu, zajedno sa Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcarskom.
Međutim, Zakon o šengenskim granicama dozvoljava državama članicama da uvedu privremene granične kontrole ako vlasti smatraju da postoji ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Ovakva privremena ograničenja mogu trajati do šest meseci, ali ako se smatra da pretnje i dalje postoje, mere se mogu produžiti.
Nemačka je u septembru uvela slične kontrole zbog zabrinutosti zbog napada islamskih ekstremista i nekontrolisane migracije.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je da će to pomoći da se zaustave kriminalci i islamisti u ranoj fazi, ali je to kritikovalo nekoliko evropskih partnera. Austrija je tako poručila da će odbiti da primi migrante vraćene sa zajedničke granice sa Nemačkom.
Međutim, podaci nemačke vlade objavljeni ubrzo nakon što su kontrole stupile na snagu otkrile su šokantna otkrića: za samo pet dana nakon ponovnog uvođenja graničnih provera na svim nemačkim granicama, savezna policija je otkrila skoro 900 neovlašćenih ulazaka. Od toga je identifikovano 17 ekstremista, vraćeno je 640 lica, a izvršeno je 114 naloga za hapšenje.
EU je ranije ovog meseca potvrdila da je takozvani sistem ulaska/izlaska (EES), koji je prvobitno trebalo da bude uveden 10. novembra, stavljen na čekanje jer ključne članice bloka – Francuska, Nemačka i Holandija – nisu spremne da implementirati ga.
EES bi ukinuo proveru pasoša i pečate, zamenjujući sadašnji sistem serijom biometrijskih testova koji bi od vlasnika pasoša koji nisu iz EU zahtevali da predaju otiske prstiju i skeniranje lica na prvoj tački ulaska u šengensku zonu. Prilikom svake sledeće posete bi se pokretala nova biometrijska verifikacija.
Ovo je treći put da se EES odlaže, a sada nema novog datuma za potencijalno uvođenje.
