U srpskom sistemu na Kosovu i Metohiji rade još škole i bolnice.
Šta će se desiti ako i njih preuzmu Albanci, ne smem ni da pomislim. Koju će nam istoriju deca učiti u školama, i ko će im uopšte biti profesori, ko će nas lečiti, reči su jednog od Srba iz Zvečana
Za Srbe na Kosovu i Metohiji pitanje šta je još od Srbije ostalo na KiM je bolno – peče kao živa rana. Ono nije retoričko, od njega ovde zavisi život, budućnost porodica, dece, ostati ili se pokupiti, spakovati malo stvari i otići, a kuće, njive i livade ostaviti komšijama.
“Sa jedne strane – ostalo je jako malo, ako to pitanje posmatramo kroz državu administraciju, institucije, kroz pravo, kroz sve ono što nam je oduzeto u poslednjih deceniju, deceniju i po. Sa druge strane, ostalo je sve, jer Kosovo je Srbija – za nas bilo i ostaće. I nemojte da mislite da je ovo samo fraza, poštapalica, da je ovo sarkazam. Nije. Ko će meni da otme Srbiju iz srca kad je volim kao oči, kad je ona moja država, moje sunce, moj oslonac, kad drugu države sem nje nemam pa kakva god da je”, odgovora jutros sa puno emocija Milan P. Srbin iz Zvečana, koji zbog “situacije” ne pristaje da mu objavimo puno ime i prezime.
Samo u ovoj godini, u poslednjih nekoliko meseci, režim Aljbina Kurtija Srbima je ukinuo pravo da koriste dinare kao sredstvo plaćanja, zatvorene su ekspoziture “Komercijalne banke”, praktično je presečen platni promet. Zatvorene su ekspoziture “Poštanske štedionice”, pre nekoliko nedelja zatvorene su pošte, pre toga i pumpe čiji vlasnici imaju sedište u Srbiji…
Početkom godine, u opštinama južno od Ibra zatvoren je niz kancelarija privremenih organa Srbije na KiM, od Gore do Istoka, Kline, Peći. Protiv sedmoro Srba otvorena je krivična istraga. Tada je otvoreno pitanje šta će biti sa privremenim organima u srpskom sistemu u drugim opštinama, kada će Kurti i na njih udariti, u Suvoj Reci, Podujevu, Glogovcu, Vitini, Kosovskoj Kamenici, Vučitrnu, Obiliću, Prištini, Kosovu Polju…
Prema nekim informacijama, proces zatvaranja privremenih organa zimus je zaustavljen zbog protivljenja sa Zapada. No, to ne znači da u nekom narednom periodu neće biti nastavljen. Vjosa Osmani, predsednica tzv. Kosova, proletos je izjavila da je zatvaranje privremenih organa obaveza iz sporazuma Beograda i Prištine.
“Zatvaranjem privremenih organa prestaju da rade institucije. Nema narodnih kuhinja, nema materijala za naše bolnice, one ne mogu da sprovedu nikakve javne nabavke. Nema mogućnosti da studenti prime stipendije, nema novca za studentske menze, nema mogućnosti da bolnice obezbede materijalne troškove, a i naše obrazovne ustanove. Nema mogućnosti da poljoprivedna gazdinstva dobiju semenski materijal, mehanizaciju, nabave bilo šta”, rekao je proletos Igor Simić iz Srpske liste posle još jedne serije zatvaranja privremnih organa u srpskom sistemu na KiM.
Maja prošle godine, prištinski specijalci zauzeli su zgrade opština u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Mesec i po ranije, na izborima u ovim opštinama koje su Srbi zbog nepodnošljivog stanja bojkotovali, sa po par stotina glasova pobedili su Albanci koji su preuzeli lokalne administracije po prištinskom sistemu, budžete, koji sada određuju za šta će biti trošen novac u opštinama u kojima je, skoro pa 100 posto Srba.
“U srpskom sistemu na Kosovu i Metohiji rade još škole i bolnice. Šta će sa njima biti niko od nas ne zna. Jedino što je izvesno jeste strah da će Kurti udariti i na te institucije na KiM, koje rade u srpskom sistemu. Jednostavno, tako nas uči iskustvo. I, neće on to sam uraditi, to će se desiti tek kad mu stigne odobrenje sa Zapada. Šta će se tada desiti, ne smem ni da pomislim. Koju će nam istoriju deca učiti u školama, i ko će im uopšte biti profesori, ko će nas lečiti, po kojim standardima… Bojim se da bi eventualno preuzimanje škola i bolnica značilo i novi, jak talas iseljavanja, da bi nas ovde ostalo taman za statističku grešku, što Kurti i želi”, kaže naš sagovornik, Srbin iz Zvečana.
Krajem prošle godine sa ulica gradova na severu KiM nestali su poslednji automobili sa KM tablicama, koje je izdavao MUP Republike Srbije. Ovih dana u toku je zamena srpskih vozačkih dozvola onima koje izdaje tzv. Kosovo i za koju nedelju ili mesec za Srbe sa prebivalištem na KiM neće važiti vozačke koje izdaje MUP Srbije.
Poslednje godine i meseci pokazali su i da što je, administrativno, institucionalno, manje Srbije na Kosmetu – manje je i Srba. Beograd je proletos i zimus zvanično objavio da je za godinu dana broj Srba na KiM smanjen za 10 posto, od 100 ili 90, ili 80 hiljada koliko ih je pre toga bilo.
“Jesu godišnji odmori, ali u Severnoj Mitrovici golim okom je vidljivo da je u gradu manje ljudi. Centralno šetalište koje je ranije uveče bilo puno kao oko, sada je poluprazno. Kad za koji dan deca krenu u školu biće jasnije koliko je ljudi letos otišlo zbog uslova koji više nisu za normalan život, zbog Kurtijevih pritisaka, zbog specijalaca koji su nam pod kućnim prozorima. Cifra od 10 posto ljudi koji su otišli nije realna, otišlo je mnogo više, mi to ovde najbolje znamo i vidimo”, kaže danas jedan od Srba iz Severne Mitrovice.
Nova stvarnost
Dok jedna po jedna institucija Srbije nestaju, Srbi na KiM žive novu stvarnost. Oni južno od Ibra kaže da je Srbi na severu preživljavaju, doživljavaju ono što je njih snašlo još 1999. ili 2000. ili koju godinu kasnije. Da se sever pretvara u još jednu od enklava, u još jedan geto za Srbe, samo veći od geta južno od Ibra u kojima su Srbi opkoljeni albanskim selima.
Nova stvarnost je sedam vojnih i policijskih baza na severu KiM, kontrolni punktovi sa specijalcima, patrole sa dugim cevima po gradovima na severu, prisustvo naoružanih ljudi koji ne govore srpski, policijski pritisak koji se sve teže podnosi.
Stvarnost na koju su se na severu odavno navikli jesu administrativni prelazi na Jarinju i Brnjaku, na mestima na kojima su pre 2011. godine bili samo naoružani vojnici KFOR-a, kontroni punktovi i bodljikava žica. Stvarnost su i “kosovski” carinici na tim prelazima. U jednoj od rundi dijaloga u Briselu, Beograd je pristao da Prištini da kopije zemljišnih knjiga kao i kopije matičnih knjiga, popise rođenih, umrlih i venčanih na Kosmetu.
Napadi na srpske institucije prethodnih godina izazivali su otpor Srba na severu. Prvi pokušaji postavljanja kosovskih policajaca i carinika na Jarinje i Brnjak osujećeni su postavljanjem barikada koje su ostajale nedeljama. Ona na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici stajala je od jeseni 2011. do leta 2014. godine.
Sada je sever u čeličnom prstenu, opkoljen policijskim bazama, sa putevima koje kontrolišu specijalci u oklopnim vozilima. Sirena za uzbunu u Severnoj Mitrovici, kao jedan od simbola otpora, je demontirana.
Osim glavnog mosta na Ibru, u centru Severne Mitrovice kao još jedan od simbola otpora stoji mural sa porukom – “Jer, odavde nema nazad!”.
Ono Srba što je ostalo na Severu sada je na velikom ispitu. Da pokažu da li je poruka sa murala tek prazna priča, ili, taj zavet ima neku težinu.
Na istom ispitu sada je, kao retko kad ranije, i čitava Srbija kao i zvanični Beograd.
