Mržnja, zlostavljanje, koje se u modernom svetu najčešće događa na internetu, bila je jedna od tema konferencije srpskog asa nakon plasmana u drugo kolo Rolan Garosa.
“Ne mrzim nikog, tako i vaspitavam svoju decu. Mržnja je strašna emocija. Mislim da nisam zaslužio da me neko mrzi. Ništa u životu ne bih promenio. Pravio sam mnogo grešaka, ali sam bio svoj. Sto puta bih izabrao da budem svoj nego da idem uz dlaku sistema”, prokomentarisao je Novak činjenicu da je upravo on najomraženiji teniser na društvenim mrežama.
Vrlo često je Novak tokom karijere imao loš tretman od strane navijača, naročito u duelima sa velikim rivalima.
Kolegi, koji je prvi put u Parizu, pričali smo upravo o tome i prisetili se prošlogodišnjeg četvrtfinala Rolan Garosa sa Rafaelom Nadalom.
Tada je Novak pri izlasku na “Filip Šatrije” bukvalno dobio zvižduke, a ništa bolje nije mogao da očekuje ni tokom tog duela.
Postoji to nešto u odnosu Novaka i pariske publike, koja zauvek biti na strani Rafe, koji je čak 14 puta slavio u Bulonjskoj šumi.
Đoković zvižduke nije mogao da izbegne ni ove godine, u meču prvog kola sa Aleksandrom Kovačevićem, kojeg je savladao rutinski posle tri seta.
Prve je dobio jer se žalio sudiji na to što mu konstantno “svira” nec. Nije im zaboravio i, nakon brejka u trećem setu, jednom rukom stisnuo pesnicu, a drugom pokazivao na uvo, aludirajući da ih ne čuje.
Ubrzo je čuo i druge – i bili su gromoglasni, ali nisu mogli da ga poremete u odrađivanju posla.
Zaista je to bio, što bi se reklo, još jedan dan u kancelariji za Novaka, koji je pažnju skrenuo onim što je napisao posle susreta.
“Kosovo je srce Srbije. Stop nasilju”, glasila je poruka podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Apsolutno svestan moguće hajke, možda i posledica u profesionalnom smislu, Đoković je još jednom pokazao veličinu.
Neke stvari su jednostavno važnije od tenisa. Bez zadrške napisao je ono što oseća i, kako je kazao, ponovo bi uradio isto.
“Kosovo je naše ognjište, uporište, središte najvažnijih događaja za našu državu. Najveća bitka se tamo desila, najvažniji manastiri su tamo. Mnogo razloga ima zašto sam to napisao na kameri”, rekao je Đoković.
Novakov potez je malo ispod radara prošao kod stranih novinara. Bilo je tu i tamo tvitova, ali pitanja na konferenciji daleko od ove teme. Juniori, Kovačević, Endi Mari…
Tek kasnije, krenuli su da se raspituju o čemu se radi, šta se pričalo u drugom delu konferencije, koja je na srpskom jeziku.
Otprilike im je jasno o čemu je reč, tako da već na narednoj možemo očekivati “rešetanje” po ovom pitanju. To naročito vole britanski i američki novinari.
Ne treba da čudi što su konferencije ukrajinskih i ruskih tenisera vrlo posećene, a pitanja skoro u potpunosti vanteniska.
Mada, ne treba mnogo brinuti za Novaka, navikao je već na “krizne” situacije kada su u pitanju strani mediji.
Malo pre ove Novakove konferencije imali smo prilike da čujemo i utiske Hamada Međedovića, koji je debitovao na jednom Grend slemu.
Igrao je na terenu broj četiri protiv Markosa Girona i izgubio posle četiri seta. Stigao sam malo da pogledam kraj trećeg i ceo četvrti set.
Jako nervozno je delovao Hamad. Konstantno se ljutio na sebe, svoj boks, čudio potezima rivala.
“Ne umem da izlazim na mrežu”, vikao je u pravcu trenera Viktora Troickog. “Da li je ovo moguće?”, iznenadili su ga prilično dobri potezi Girona u poslednjem setu, kroz koji je protutnjao.
“Bilo je lepo igrati, danas je kratko trajalo, ali je prethodno bilo fantastično. Treći set odličan, sve ostalo katastrofalno, taj treći set tek da ne bude potpuno užas. Loše sam se osećao i pre meča i u toku meča”, kazao je Međedović.
Agonija Filipa Krajinovića nastavljena je novim porazom od Frensisa Tijafoa, a 31-godišnji teniser praktično je najavio kraj karijere.
“Svašta mi pada na pamet. Razmišljao sam o pauzi, međutim, godine ne dozvoljavaju. Imam 31 godinu. Svaka duža pauza bi bila sve teža za vraćanje s obzirom da gubim rang. Morao bih da igram slabije turnire, a sebe ne vidim u tome. Mislim da ste iz ovog konteksta sve razumeli šta ću da objavim uskoro”, rekao je Krajinović na konferenciji.
Jedini kog nisam imali priliku da čujemo bio je Dušan Lajović, koji je predao meč Džidžen Džangu u drugom setu.
Nije se osećao dobro, nije se radilo o povredi, nismo znali šta je u pitanju. Ispostavilo se da se radi o boginjama.
Kompleks u Rolan Garosu je i u ponedeljak bio pun, baš kao i u nedelju, kada je takođe vreme bilo prelepo.
Nije bio vikend, ali neradni dan jeste. U pitanju je državni praznik. Stoga i ne čudi što su svi pohrlili na Rolan Garos, gde igla nije mogla da padne.
Na državni praznik čula se i državna himna, ali ne zvanično, već spontano, na stadionu “Suzan Lenglen”.
Benoa Per je igrao protiv Kamerona Norija, bio nadomak pobede, ali je na kraju poklekao u petom setu, u kojem je ispustio brejk prednosti.
Da bacim pogled na ovaj meč, iščekujući nastup naših tenisera, naterala me je buka koja je dopirala sa drugog po veličini stadiona u kompleksu.
Svaki poen Pera se proslavljao kao gol, a na momente između gemova pevala se i himna – “Marseljeza”, baš kao i nakon trijumfa Luke Puja u nedelju.
Nori je sprečio skalp, ali Feliks Ože-Aljasim nije. Počistio ga je vremešni Fabio Fonjini, baš kao što je i njegovom zemljaku provod priredio Karlos Alkaras.
Sigurni su bili Janik Siner i Luka van Aš, posle pet setova su slavili Švarcman, Šapovalov i Vavrinka, dok su u odlučujućem periodu pali Dominik Tim i Jan Lenard Štruf, finalista Madrida.
U utorak će biti kompletirano prvo kolo, a od naših na terenu će se naći Miomir Kecmanović, koji od 11.00 igra protiv Vavasorija, odnosno Olga Danilović, čija će rivalka od 12.30 biti Ukrajinka Vaindl.
