– U februaru ćemo predstavu “Hotel 88” odigrati po 500. put, što je uspeh za celu ekipu, jer znači da smo opstali u teškim vremenima, s obzirom na to da smo van pozorišne institucije. Radujem se svaki put kada treba da dođem da igram. U februaru se vraćam i matičnoj kući BDP-u. Malo ću češće biti u pozorištu. Nedostajao mi je posao- kaže za “Super TV” Jelisaveta Orašanin.
– To je kao da me pitate da li više volim mamu ili tatu. Ili koje dete više volim. Potpuno drugu čar imaju jedno potpuno drugo. Pozorište je živa stvar bez koje mi glumci ne možemo. Taj kontakt sa publikom koju imamo. S druge strane filmovi opet imaju svoju draž. Tako da volim jedno i drugo.
Da li ste se zaželeli serija i filmova?
– Snimili smo film Radoša Bajića. Sada treba da nastavimo i “Drim tim” sa Lazom Ristovskim u februaru. Tako da se polako ali sigurno vraćam i tome.
Znači li to da ćete vreme češće provoditi u Beogradu?
– Ne. Meni je ipak porodica broj jedan i biću u Bolonji što više budem mogla. Ali dok su mi pozorišne pripreme ovde uklopiću snimanje i filma. Ipak deca tamo idu u vrtić. Porodica mi je tamo.
Vi ste energična, zabavna osoba, a sa druge strane Bolonja je miran grad. Kako tamo funkcionišete? Da li ste tamo samo domaćica?
– Aposlutno da i ne stidim se toga. To je jedan od težih poslova. Mogu da igram svake večeri predstavu, manje bih se umorila. Bolonja jeste miran grad, porodični, što nam u ovom periodu života aposlutno odgovara. Deca su mala, blizu je park… Sve nam je blizu. Skoncetrisani smo jedni na druge. Baš uživam. Bolonja je super pozicionirana. Tako da kada se poželimo nekih većih gradova, putovanja, istraživanja, muzeja, onda sednemo u voz i sve nam je na sat, dva. Poprilično se lepo snalazimo tamo.
Šta znate da skuvate?
– Sve. Jel’ izgleda kao da ne znam da kuvam? (smeh) Imam decu, kako da ne kuvam? Svaki dan kuvam.
Deca su vam mala. Kako uspevate sve da postignete?
– Sve uspevam. Tamo sam okrenuta samo njima. Tako da sve vreme posvećujem samo njima. Super se snalazim.
Reklo bi se da je Petra povukla na vas po temperamentu?
– Apsolutno. Ona je moja ćerka 100 posto i uživam u tome. Sin je malo mirniji, ali videćmo kako godine budu prolazile. To se sve da promeniti. (smeh)
Puls.online