Tokom velikih vrućina se često dešava da otežano dišemo, što nekad može ukazivati i na ozbiljne probleme.
Sigurno ste već hiljadu puta izgovorili rečenicu “toliko mi je vruće da ne mogu da dišem”, takav osećaj je prouzrokovan suvim vazduhom napolju, međutim, nekad može biti jako neprijatno i izazvati veće probleme.
“Moramo obratiti pažnju na simptom otežanog disanja zavisno kod koga se javlja. Ako je mlađa populacija u pitanju, onda je jako važno da se prati simptom i da osoba prekine s aktivnostima. To najčešće prođe samo od sebe, bez drame. Drugim rečima, treba mirovati i pratiti svoj organizam. Nije isto ako se ovakvi simptomi jave u osetljivim populacijama, a to su ljudi koji su stariji od 65 godina i ljudi koji su oboleli od plućnih bolesti”, reči su doktora Vojkana Radosavljevića.
“Ako se simptom otežanog disanja, nedostatka vazduha i gušenja, javi u osetljivoj grupaciji, onda je neophodno javiti se lekaru. Ako se jave ljudi koji već znaju da imaju neku pulmološku bolest, bronhitis, srčana oboljenja i slično, onda je nužno uzeti dopunsku terapiju. Ako ona ne pomaže, ne treba čekati dugo, nego treba odmah javiti svom lekaru”, upozorio je dr Radosavljević.
Zbog čega dišemo teško tokom velikih vrućina?
“O tome postoji cela nauka. Konkretno, postoje gradovi u kojima se teže diše i gradovi u kojima se lakše diše. Uz zagađenja koje je u svim gradovima veće nego što treba biti, tu je značajan faktor koji utiče na osećaj disanja i nedostatak vazduha – atmosferski pritisak koji je u tom trenutku uz visoku temperaturu, kao i vlažnost vazduha”, objasnio je doktor Radosavljević.
“Moram upozoriti sve, a naročito one koji su zdravi, da postoji puno nejasnih stanja koji se sada javljaju, a koji se klasifikuju kao postcovid sindrom. Mene često zbunjuje da ljudi dobijaju imunološke probleme, da su bolesni po dva ili tri meseca bez objašnjenja, kašlju bez objašnjenja. Imate pacijenta koji se žali na tegobe koje dugo traju, a u trenutku pregleda nemate objektivni status koji možete lečiti. Sada su tegobe potpuno nespecifične”, rekao je pulmolog.
Ono što vam može pomoći su vežbe disanja. Dovoljno je da ujutru imate deset dubokih udaha i izdaha u roku od jednog minuta.
