Japan, koji do sada nije posedovao ofanzivno raketno naoružanje, ubrzaće nabavku američkih raketa “tomahavk” dometa oko 1. 600 kilometara. Instalirane na razaračima, one će moći da dosegnu duboko u teritoriju NR Kine i DNR Koreje.
Prošlog meseca japanski ministar odbrane Minoru Kihara saopštio je tokom posete Vašingtonu svom domaćinu i kolegi Lojdu Ostinu da njegova država namerava da za godinu dana ubrza nabavku američkih krstarećih projektila “tomahavk” i proizvodnju sopstvenih raketa dometa preko 1.000 kilometara, kako bi se one našle u japanskom arsenalu već 2025. godine.
Japanski nosači helikoptera se preuređuju tako da mogu da ponesu lovce-bombardere “F-35B”
On je to objasnio pooštravanjem bezbednosne situacije u regionu Istočne Azije.
Nabavka ofanzivnog raketnog naoružanja krupan zaokret u odbrambenoj politici Tokija
Japan zbog svoje posleratne pacifističke politike poseduje samo rakete kratkog dometa od oko 100 kilometara namenjene gađanju protivničkih plovila koja bi, eventualno, prišla njegovoj obali.
Od početka konflikta u Ukrajini, međutim, u ostrvskoj carevini se sve više javno govori o potrebi da se armija naoruža sredstvima koja bi joj omogućila da cilja raketne lansere na teritoriji neprijatelja.
Ovo stoga što Tokio, kao i njegov vojnopolitički saveznik Vašington, čini se, smatra da bi u narednih nekoliko godina mogao da izbije oružani sukob oko Tajvana i u dešavanjima u bivšoj sovjetskoj republici vidi sadržaj koji bi mogao da ohrabri Peking da vojnim putem pokuša reintegraciju tog pacifičkog ostrva u svoj pravni okvir.
Ne samo Narodna Republika Kina, već i Demokratska Narodna Republika Koreja poseduje veće količine projektila srednjeg i velikog dometa koji mogu da pokriju celu teritoriju Japana – u Tokiju sada postoji svest da se one ne mogu zaustaviti prosto pasivnom odbranom koja podrazumeva obaranje nadolazećih raketa.
Stratege u Pekingu, međutim, verovatno brine mogućnost da bi sva ta novostečena sila, kao i potencijali koje Japan poseduje od ranije, mogli da budu upotrebljeni u koordinaciji sa američkom vojskom i za delovanje van japanskih teritorijalnih voda u slučaju eventualne krize u Tajvanskom moreuzu.
Recimo, Tokio je već rasporedio svoje protivavionske projektile “patriot” na ostrvima Išigaki i Jonagunji, odakle oni štite ne samo krajni jug Japana, već i vazdušni prostor nad severnom polovinom Tajvana i vodama nadomak njega.
Sposobnost da pokriju tajvanski vazdušni prostor imaće i aparati “F-35B” s japanskih nosača aviona kada uskoro bude završeno njihovo prilagođavanje za prijem i održavanje tih letelica. Kao potencijalno bitne igrače u slučaju da Vašington i Tokio odluče da ukrste mačeve s Pekingom radi Tajvana ne treba zaboraviti ni japanske podmornice, koje krase vrline kao što su savremena elektronika, vrlo tiho kretanje i sposobnost dugog boravka pod vodom uprkos tome što ih ne pogoni nuklearni reaktor.
Kupovina raketa koje mogu da ugroze teritoriju susednih država tako je postala najupadljivija mera nove strategije kojom se Japan nepovratno udaljio od sedam decenija duge politike koja je predviđala isključivo ratovanje na sopstvenoj teritoriji, odnosno, defanzivno delovanje oružanih snaga.
Strategija povećanog naoružavanja i razvoja sposobnosti za ofanzivno dejstvo zvanično je stavljena na papir krajem prošle godine, ali je rad na njenom formulisanju, ubeđivanju građanstva da je prihvati i stvaranju pravnih i materijalnih uslova za početak njenog sprovođenja trajao bar deceniju, od dolaska bivšeg premijera Šinza Abea na kormilo države u decembru 2012. godine.
Užurbano naoružavanje
U februaru ove godine premijer Fumio Kišida je, u sklopu plana naoružavanja ofanzivnim raketnim sredstvima, zvanično objavio i odluku o kupovini oko 400 projektila “tomahavk” od američke korporacije “Rajteon”, te da je za to izdvojeno 1,55 milijardi dolara.
Međutim, tada je bilo rečeno da bi te rakete dometa preko 1.600 kilometara namenjene opremanju japanskih razarača bile uvedene u upotrebu tokom 2026. i 2027. godine. Iako je sada termin nabavke i opremanja plovila pomeren za godinu unapred, to će, čini se, imati određene posledice kada je u pitanju kvalitet projektila, jer mediji u Zemlji izlazećeg sunca pišu da će umesto planirane verzije “blok 5”, Japan morati da se zadovolji starijom generacijom “tomahavka”, verzijom “blok 4”, koja je jeftinija ali i manje potentna.
Mada razlozi za to nisu javno saopšteni, nije nerazumno pretpostavili da problem leži u nedostatku proizvodnih kapaciteta američkog partnera.
Nabavka tog projektila iz SAD trebalo bi da da vremena domaćoj industriji da razvije i pripremi za masovnu proizvodnju sopstvenu krstareću raketu.
Veliki “kolač” za oružane snage
U decembru prošle godine objavljena je revizija japanske nacionalne strategije za odbranu, u kojoj je zvanično formulisana namera da se postepeno udvostruči budžet za odbranu sa sadašnjih jedan, na dva posto bruto državnog proizvoda i stekne sposobnost ofanzivnog ratovanja. To praktično znači da će u periodu od pet godina, zaključno sa fiskalnom 2027. godinom (koja se završava u martu 2028. kalendarske), japanska vlada ubrizgati ekvivalent od oko 320 milijardi američkih dolara u opremanje armije.
Japanska raketna fregata sa stelt karakteristikama – Tokio nastoji da povećanjem broja plovila naoružanih raketnim i protivraketnim naoružanjem osigura svoja razuđena ostrva i veliku akvatoriju
Najveći deo tog krupnog kolača trebalo bi da ode upravo na razvoj i kupovinu projektila koji mogu da zahvate obalski pojas Narodne Republike Kine i čitavu teritoriju Severne Koreje, odnosno, na jačanje vazduhoplovstva i mornarice kroz nabavku raketnog naoružanja i novih platformi koje ga mogu nositi.
Konkretno, u Tokiju u narednih pet godina planiraju izgradnju nova dva razarača opremljena sa čak po 128 lansirnih cevi za razne vrste projektila, 10 raketnih fregata, te dalju nabavku američkih lovaca-bombardera pete generacije “F-35” u dve varijante, za stacioniranje na kopnu, odnosno, na nosačima aviona.
Na listi želja su i početak razvoja presretača hipersoničnih kliznih vozila, minolovci i tankeri za snabdevanjem gorivom, izviđački i transportni avioni, kao i helikopteri za borbu protiv podmornica, te modernizacija flote borbenih letelica “F-15” i “Micubiši F-2” (japanskog pandana američkom “F-16”).
Sredstvo za odvraćanje, sredstvo za ratovanje
To bi sve trebalo da najpre posluži kao sredstvo odvraćanja, jer u Tokiju strahuju da bi kineske snage mogle da pokušaju da preuzmu kontrolu nad ostrvcima poznatim u Japanu pod imenom Senkaku, a u Kini kao Diaoju, koja leže na velikim količinama nafte i prirodnog gasa i oko kojih se dve države spore.
S obzirom na geografsku blizinu tog sićušnog arhipelaga Tajvanu, japanski vojni i politički vrh brinu da bi on mogao da postane poprište kineskih vojnih operacija u slučaju da Peking odluči da, kako to najavljuju američke obaveštajne i vojne strukture, vojno interveniše protiv vlade u Tajpeju
