Ovog meseca u Japanu je održana velika konferencija posvećena obnovi ukrajinske infrastrukture i jačanju ekonomske saradnje između dve države, kojoj su prisustvovali i premijeri. Kuriozitet je da se rekonstrukcija infrastrukture i sprovođenje krupnih projekata u oblasti energetike, poljoprivrede i drugog planiraju ne samo za period nakon rata, već i tokom njegovog trajanja.
Ukrajinci sanjaju velike snove. Ranije ovog meseca u Tokiju je održan krupan događaj posvećen obnovi infrastrukture i privrede u Ukrajini.
Tokom “Japansko-ukrajinske konferencije za podsticanje ekonomskog rasta i obnove”, koju su zajednički organizovale dve vlade i moćno udruženje japanskih ekonomskih subjekata Keidanren, potpisano je čak 56 memoranduma o međusobnoj saradnji, javljaju mediji u Zemlji izlazećeg sunca.
Ti dokumenti se odnose na raščišćavanje ruševina, izgradnju infrastrukture, energetiku, poljoprivredu, digitalizaciju, telekomunikacije, finansijske usluge i drugo.
Događaju su prisustvovali premijeri obe zemlje, a posebnu pažnju medija privukle su reči domaćeg predsednika vlade Fumija Kišide, koji je osetio potrebu da u svom izlaganju naglasi da napori da se promoviše ulaganje u obnovu u Ukrajini nisu milostinja, nego investicija u budućnost Ukrajine, Japana i sveta.
Ukrajina nudi povoljne uslove poslovanja
S druge strane, ukrajinski premijer Denis Šmihalj je rekao okupljenim predstavnicima krupnih japanskih kompanija da njegova zemlja može da im ponudi povoljne uslove za poslovanje u oblastima kao što su energetika, infrastruktura i automobilska industrija.
Naglasio je da će japanska preduzeća koje sada ulože u ukrajinsku ekononomiju za nekoliko godina steći takvu korist i prilike da ni sami neće moći da veruju.
Konkretno, Šmihalj je, na primer, japanskoj strani predložio da u njegovoj zemlji izgrade fabrike za električne automobile i uključe se u eksploataciju rezervi litijuma.
Premijer Šmihalj tako je japanskim kompanijama praktično obećao med i mleko u budućnosti ako sada otvore svoje novčanike.
Pri tom valja primetiti da se “obnova” ne odnosi samo na period nakon završetka rata, već i na revitalizaciju energetske infrastrukture, poljoprivrede i telekomunikacija tokom njegovog trajanja.
I, zaista, japanski mediji prenose procene Svetske banke da će Ukrajini u narednih deset godina biti neophodno 486 milijardi američkih dolara za obnovu i oporavak, od čega 15 već tokom ove godine. Smatra se, međutim, da ona do trenutka kada je održana konferencija u Tokiju još uvek nije bila obezbedila dve trećine sume potrebne za 2024.
Nuklearna sutrašnjica
Jedna od inicijativa koja je potekla s konferencije u Tokiju je ideja da bi japanske kompanije mogle da učestvuju u izgradnji četiri nova reaktora u oblasti Hmeljnicki, preneo je ukrajinski ministar energije German Galuščenko japanskom listu Nikei.
Ukrajina ima četiri nuklearne elektrane sa 15 reaktora (ruske proizvodnje). Međutim, najveća od njih, centrala u Zaporožju, koja u svom sastavu sadrži čak šest reaktora, je pod ruskom kontrolom i zbog neprijateljstava ne radi.
Ukrajina namerava da teškoće u snabdevanju električnom strujom reši tako što će izgraditi četiri nova nuklearna reaktora, koje, simptomatično za politički zaokret koji Kijev pravi od 2014. godine, treba da po ceni od 30 milijardi dolara naprave Amerikanci – kompanija “Vestinghaus”.
U tom preduzeću većinski vlasnički udeo je 12 godina imala japanska korporacija “Tošiba”, pa se veruje da će u radovima koje bude vršio biti primenjivana japanska tehnologija – ukrajinske vlasti priželjkuju saradnju s japanskim kompanijama kada su u pitanju generatori, turbine i drugi segmenti i sklopovi u nuklearnim centralama.
Kijev najpre želi da dovrši izgradnju dva reaktora u oblasti Hmeljnicki. Građevinski radovi u tu svrhu bi trebalo da počnu ove godine, a reaktori da budu uključeni na električnu mrežu u 2026. godini.
Planira i izgradnju dva potpuno nova reaktora, čija bi eksploatacija trebala da počne za pet godina.
Kijev razmatra i mogućnost izgradnje nove centrale s malim modularnim nuklearnim reaktorima u čijem projektovanje bi mogle da učestvuju japanske kompanije.
Pored nuklearne energije, Ukrajinci pregovaraju sa japanskim preduzećima i o mogućnosti da ona finansiraju i transferišu svoju tehnologiju u oblasti korišćenja biomase i vodonika kao goriva.
Dogovoreno je i da japanske kompanije “Sumitomo” i “Kavasaki Hevi” novcem, odnosno, tehničkim znanjem doprinesu modernizaciji kompresorskih stanica za ukrajinske gasovode.
Račun bez krčmara?
Pre godinu dana na poznatom video portalu Jutjub mogao se videti promotivni klip u kojem se Ukrajina, u sred ratnih dejstava velikog intenziteta, reklamira kao “raj za ulaganje”.
I dok takva vrsta iluzornog, grandioznog reklamoautorstva povlači pitanja o drskosti, pa i mentalnom zdravlju onih koji su ga osmislili, planiranje unapred za ono što dolazi nakon što minu vojni sukobi, uopšte govoreći, jeste neophodno, pa čak i mudro.
Neretko upravo je period neposredno nakon rata onaj u kojem zavlada pravi očaj, jer je to vreme u kojem više nema ratnog zanosa i u kojem stanovništvo razorenih područja mora da se suoči sa realnošću, a ona se često sastoji u tome da predstoje godine nemaštine i decenije sporog, bolnog oporavka, te niskog standarda življenja.
U tom smislu, trud ukrajinskih vlasti i privrednih subjekata da od svojih partnera obezbede finansijsku i tehnološku pomoć za obnovu je sasvim razumljiv.
Ipak, postavlja se pitanje da li kada razmatra izgradnju novih nuklearnih reaktora u sred rata Ukrajina pravi račun bez krčmara.
Posebno kada se uzme u pitanje tvrdnja ministra Galuščenka japanskim medijima da će njegova zemlja “naravno, ponovo zauzeti centralu u Zaporožju i da je to samo pitanje vremena”.
Ili, kad generalni direktor “Ukroenerga” Volodimir Kudrjacki, osvrćući se na činjenicu da se njegova zemlja priključila na energetsku mrežu zemalja srednje i zapadne Evrope u januaru, u intervjuu japanskim medijima pokušava da privuče tamošnje kompanije da investiraju svoj novac tako što kaže kako će Ukrajina u budućnosti moći da izvozi struju u 35 zemalja konstitutivnih članica te mreže.
