Ako niste bili u Jakutiji, ne znate šta zapravo znače ekstremni uslovi. To je mesto koje može dostići temperature do minus 60 stepeni Celzijusa, gde automobili prestaju da rade ako motor nije uvek uključen, voća i povrća skoro uopšte nema, a telefoni se gase nakon samo nekoliko minuta na hladnoći. Pa ipak, ljudi tamo ne samo da mogu da prežive, već su i veoma zadovoljni. Predstavljamo vam nekoliko zanimljivosti o tom neverovatnom, ledenom mestu u Rusiji.
Jakutija zauzima čak jednu petinu teritorije Rusije – po površini je osam puta veća od Francuske i deset puta veća od Italije, a ipak ovde živi tek jedna osoba na tri kvadratna kilometra. Ogromna prostranstva gotovo da niko nije dotakao, pa je priroda ostala bogata florom i faunom, što predstavlja pravi raj za avanturiste i putnike željne nečeg drugačijeg.
Od Moskve do glavnog grada Jakutska let traje oko šest i po sati, uz vremensku razliku od plus šest sati. Prvih nekoliko dana ćete osećati džet leg, ali se telo brzo prilagodi – baš kao i svemu ostalom u Jakutiji.
Klima je, blago rečeno, šokantna. Zimi temperature padaju i do minus 60 stepeni Celzijusa, dok leti mogu da dostignu preko 40 stepeni Celzijusa. Taj raspon deluje nezamislivo, ali za meštane je to normalna pojava.
Šta obući i kako voziti na ekstremnoj hladnoći
Ako se pitate kako da se obučete da biste preživeli takvu hladnoću, odgovor je jednostavan: Sve najtoplije što imate, pa još duplo toplije od toga. Termo (aktivni) donji veš je obavezan, kao i skijaško odelo, debela perjana jakna za ekstremne uslove, vuneni džemperi, rukavice, šal koji pokriva celo lice ili skijaška maska, i što više vunenih čarapa. Ukratko – nosite vunu u velikim količinama.
Ni gradska infrastruktura nije obična: Skoro cela Jakutija leži na permafrostu, pa su zgrade podignute na visokim šipovima kako toplota ne bi otopila smrznuto tlo. Ti šipovi ponekad dostižu visinu zgrade od pet spratova. Putevi su u lošem stanju, upravo zbog tla koje se stalno pomera i puca.
Često pitanje koje stranci postavljaju jeste kako uopšte voze automobile na takvoj hladnoći. Odgovor je jednostavan, ali radikalan: Mnogi vlasnici ostavljaju motore upaljene od rane jeseni do proleća. Ako se motor ugasi, postoji realna šansa da se više nikada neće upaliti. Zimi se automobili dodatno umotavaju u specijalna ćebad kako bi se zadržala toplota.
Hrana, zabava i život
Ishrana je takođe prilagođena uslovima. U Jakutiji se voće i povrće ne uzgajaju – uglavnom se uvoze iz Kine i često su lošeg kvaliteta. Cene su i do tri puta više od proseka, jer se hrana doprema avionima ili kamionima, a kamionski prevoz je moguć samo tokom leta. Zato se na trpezi najčešće nalaze meso i riba. Lokalna kuhinja zna da bude izazovna za one koji nisu navikli na konjsko meso, ždrebeće iznutrice i creva.
Što se tiče sporta i hobija, ribolov i lov su najzastupljeniji, a uzgajaju se i stoka i irvasi. Konji imaju posebno mesto u kulturi, a beli konj je takođe jedan od simbola Jakutije. Nacionalni sport je rvanje, u kome jedan takmičar pokušava da otme štap drugom. Izgleda jednostavno, ali je izuzetno naporno. Čak i fizički spremnim ljudima predstavlja veliki izazov.
U ovim uslovima fotografisanje postaje sport za sebe. Imate svega nekoliko sekundi da napravite dobru fotografiju, jer telefoni i kamere sa ekranom na dodir na toj temperaturi prestaju da rade posle par minuta.
Ipak, kada pitate meštane kako žive u takvim uslovima, odgovor je gotovo uvek isti: “Dobro je, svi dobro živimo.” Za njih hladnoća nije razlog da ostanu zatvoreni u kući. Na gradskim trgovima zimi se postavljaju ogromni drveni tobogani, organizuju se izložbe ledenih skulptura, a nije retkost ni da neko vozi bicikl po ledu.
Ljudi se takođe zabavljaju tako što se spuštaju niz ulice na peškirima umesto sankama, zakucavaju eksere bananama i snimaju čuvene video-snimke u kojima se ključala voda, prosuta u vazduh, pretvara u led pre nego što padne na zemlju.
Jakutija je svet za sebe, gde je jedno sigurno – kada je jednom posetite, nećete se vratiti kući kao ista osoba.
