Banjaluka je postala grad sinonim za gužve. Odavno nema onih jutarnjih i dnevnih kada odlazimo i vraćamo se s posla, gužva je postala sastavni dio svakodnevnice.
Pored građana i vozača, a koji svoje vrijeme i novac troše svakodnevno čekajući u nepreglednim kolonama i stručnjaci iz oblasti saobraćaja upozoravali su na organizaciju izgradnje projekata, kružnih tokova, raskrsnica, saobraćajnica i drugih, a koji će svakodnevno blokirati saobraćaj.
Šta rade nadležni?
Međutim, i uz kritike nadležni u Gradskoj upravi Banjaluka nastavili su sa dinamikom, koja izgleda samo njima odgovara pa u nekoliko banjalučkih naselja aktivni su radovi na nekoliko infrastrukturnih i onih, naravno estetskih projekata, a koji utiču na saobraćajne gužve i svakodnevni kolaps.
„Dobro treba opaziti i u buduće na najavu nekih radova, rekonstrukcija i najava gradonačelnika da će na raskrsnici kod Metala i bivše Mljekare praviti kružni tok, da jednostavno sa takvom infrastrukturnom rekonstrukcijom malo zastane dok se ne riješi i kružni tok kod Audi servisa. Ovo su gužve, koje već zabrinjavaju“, poručuje Milenko Jaćimović, stručnjak za bezbjednost saobraćaja.
Broj registrovanih vozila Banjaluci
U Banjaluci svakodnevno saobraća 101.000 registrovanih automobila, kako navodi Jaćimović, te je važno napomenuti i ona, koja se kreću svakodnevno Banjalukom iz drugih gradova i opština.
„To je već jeda kritičan broj saobraćajnih jedinica na saobraćajnicama. Ja stalno to kažem, odsjek za saobraćaj i puteve Gradske uprave Banjaluka i njegov načelnik spavaju evo već šest godina. U svakom slučaju, trebaju napraviti plan kako odgovoriti na stalno povećanje broja vozila u Banjaluci“, poručuje Jaćimović
Godišnji porast broja vozila koji saobraća Banjalukom, kako navodi Jaćimović je skoro 3.000 registrovanih, dok se s druge strane infrastruktura nikako ili sporo razvija u skladu sa tim promjenama.
Kružni tok kod Ekonomskog fakulteta je izgrađen, građani su očekivali rasterećenje u saobraćaju, međutim, nije se desilo, a evo šta poručuje Jaćimović.
„To je jedan krak komunikacije Starčevice sa centrom, gdje ujutro značajan broj voznih jedinica, koristi tu komunikaciju pored Ekonomskog fakulteta i dolje negdje do Rok kafea i dođe do zasićenja kada je u pitanju ogroman broj voznih jedinica. Tu ne pomaže ni kružni tok“, rekao je Jaćimović.
Most u Docu
Takođe, on je napomenuo da je administracija bivšeg gradonačelnika Banjaluke, Slobodana Gavranovića te kasnije Igora Radojičića, planirala da postojeće saobraćajne gužve rastereti izgradnjom mosta u Docu, a kojeg ni danas nema.
„Vraćamo se ponovo na ono što stalno napominjemo, a to je da je bilo nepotrebno trošiti novac u nekakve spomenike, u neke kružne tokove, koji uopšte nisu dali rezultat, struka je rekla da se kružni tok na Bulevaru mora povezati sa mostom u Docu da bi rasteretio jedan značajan krak Starčevice i tu bi dobili do smanjenja gužvi na ovom kružnom toku kod Ekonomskog fakulteta“, navodi Jaćimović.
Jaćimović se osvrnuo i na instalaciju statua, spomenika, i drugih objekata unutar kružnih tokova u Banjaluci, poput dugo najavljivanog spomenika Knezu Lazaru u banjalučkom naselju Lazarevo.
Porast broja saobraćajnih nezgoda
„Mene čudi struka, odnosno određene republičke institucije kao što je ministarstvo unutrašnjih poslova. Mi imamo podatke da je u Banjaluci stalan porast broja saobraćajnih nezgoda,a riječ je od kontakt vozila u zadnji kraj drugog vozila, mi često mislimo da je to zbog korišćenja mobilnog telefona, ali istraživanja u Srbiji Srpskoj kažu da ukoliko u kružnom toku neki medij u kružnom toku vozaču na samo djelić sekunde skrene pažnju dolazi do nezgode“, govori Jaćimović.
On je naglasio da će se na kružnim tokovima sa pomenutim instalacijama zasigurno broj nezgoda povećati za 17 odsto.
Električni autobusi
„To su samo neki marketinški trikovi i populistički trikovi da bi se od naroda uzeo koji glas više jer ako vidite u ovim kilometarskim gužvama trenutno stanje zamislite kako će taj autobus ili tramvaj praviti još više gužvu i mi nećemo imati taj efekat rasterećenja ogromnih saobraćajnih čepova“, rekao je Jaćimović za ATV.
On je poručio da električni tramvaji i autobusi trebaju biti besplatni kako bi građani, koji koriste privatna vozila izabrali ovu besplatnu opciju i na taj način je jedino moguće novim gradskim prevoznim sredstvima smanjiti postojeći kolaps.
Poskupljuje prevoz u Banjaluci?
„Moramo reći da gradska vlast mudro šuti. Gorivo je došlo do četiri marke i po onoj formi koju je Grad potpisao sa prevoznicima, prevoznici su već trebali da traže po toj formuli poskupljenje cijene karte. To se šuti, očekujte to odmah poslije izbora da se pojavi poskupljenje gradskog javnog prevoza, a to će dodatno demotivisati naše Banjalučane da koriste autobuse i gradski prevoz“, poručuje Milenko Jaćimović, stručnjak za bezbjednost saobraćaja.
