Izraelski F-15 prozujao je iznad libanske granice, nadlećući desetak velikih požara, koje su, projektilima i dronovima, zapalili borci Hezbolaha. Vatra i dim u regionu, koji već mesecima slovi za prelomnu tačku ka totalnom ratu na Bliskom istoku, idealna je scenografija za konačni obračun dve beznadežno zavađene i odlično naoružane strane – Izraela i Hezbolaha. Ukoliko ih, pak, kao i nekoliko puta u poslednjih nekoliko meseci, od smrtonosne avanture ne odvrate diplomate iz Sjedinjenih Država i Francuske.
Na mestu kopilota izraelskog borbenog aviona sedeo je ministar odbrane Joav Galant, koji je po sletanju u velikoj meri ohladio nade da bi mirovni plan američkog predsednika Džozefa Bajdena mogao dovesti makar do privremenog primirja u Pojasu Gaze i samim tim smanjiti napetosti na granici koja deli Izrael i Liban.
“Možemo da pregovaramo samo dok traju borbe”, reči su kojima je Galant naterao Vašington da put Izraela hitno pošalje državnog sekretara Entonija Blinkena, koji će u Tel Aviv doputovati u vreme ozbiljne političke krize, jer je član ratnog kabineta Beni Ganc zapretio ostavkom ukoliko premijer Benjamin Netanjahu do subote ne predstavi plan za posleratnu Gazu.
Iako se buduće uređenje palestinskih teritorija, dan pre isteka ultimatuma, ni ne nazire, američke diplomate su u nekoliko navrata pokušavale da ubede Ganca da odustane od zahteva i makar sačeka da u Izrael stigne Entoni Blinken.
Za razliku od Ganca, ministri iz redova krajnje desnice Itaman Ben Gvir i Bazalel Smotrič se suštinski ne slažu sa Bajdenovim “izraelskim” planom, ili bilo kakvom dogovoru kojim se oslobađanje talaca trampi za primirje.
Blinken spasava Bajednov “izraelski” plan
Stoga, Blinkenova poseta naširoko se tumači kao pokušaj Vašingtona da nekako spasi ideju o prekidu vatre, koja, kako se čini, svakom novom izjavom izraelskih lidera polako klizi iz ruku zagovornika mira.
Različiti pogledi izraelskih lidera i čelnika vojske, te nemogućnost da se, posle 36.000 žrtava, ustanove modaliteti mira u Gazi, neminovno, preneli su tenzije na severnu granicu oko koje već mesecima traju sukobi Hezbolaha i Izraela.
Oko 400 mrtvih Libanaca i tridesetak žrtava na izraelskoj strani, u svakom drugom trenutku, predstavljali bi prvi čin sveopšteg rata sa Hezbolahom, ali su obe strane, pod pritiskom francuske i američke diplomatije, sukobe svele na povremena bombardovanja i raketiranje.
Sve dok, sredinom sedmice, komandant severnog fronta izraelske vojske, general Ori Gordin nije najavio da su njegove snage “spremne za napad na Hezbolah”.
Hezbolah je, gotovo istovremeno, ispalio projektil “sajad 2” na jedan od izraelskih borbenih aviona koji je patrolirao iznad Libana. Raketa je uveliko promašila metu, ali je sama činjenica da je pucano na F-15 unela izvesnu dozu uznemirenja među izraelske vojne stratege.
Dan kasnije, Hezbolah je objavio snimak na kojem se, kako tvrdi, vidi kako projektil pogađa jedan od lansera protivazušnog sistema “Ajron doum”, ali je izraelska vojska te tvrdnje demantovala, objašnjavajući da “nema podataka o šteti”.
Ukoliko je “Ajron doum” zaista pogođen, to bi bila prva uspešna akcija Hezbolaha posle više godina pokušaja da pogode ovaj raketni sistem.
Operacija “Spržena zemlja”
Paralelno sa pucanjem na izraelske avione i lansere projektila, Hezbolah je na teritoriju Izraela ispalio nekoliko protivtenkovskih projektila s namerom da zapali velika prostranstva makije i ostalog rastinja i istovremeno omete izraelsku vojsku i stvori psihološki efekat među retkim preostalim stanovnicima tog regiona.
Od početka sedmice, požari su izbili na desetak lokacija na severu Izraela, a toplo vreme i vetar pomogli su širenje vatre. Nekoliko požara izbilo je u Kirjat Šmoni, a ulice tog grada i Metule su danima potpuno puste, javljaju izraelski mediji.
Podmetanje požara je samo poslednji u dugom nizu agresivnih poteza dve strane, zbog kojih je iz pograničnih krajeva na obe strane granice već izbeglo više od 150.000 ljudi.
Intenzitet borbi, požari i eksplozije su dramatično pojačani prethodnih dana, što je u velikoj merti podgrejalo strah lokalnog stanovništva da će, ionako loša situacija, brzo prerasti u sveopšti rat.
Na te strepnje nadovezao se i premijer Netanjahu, koji je najavio nove vojske akcije kako bi se obezbedio povratak izbeglica na sever Izraela, što su lideri Hezbolaha dočekali mahanjem zastavama i tvrdnjama da su spremni za sve eventualnosti.
Diplomate utrčavaju na liniju vatre
Na liniju vatre, u kako se čini poslednji čas, utrčale su američke diplomate upozoravajući da bi “i ograničeni rat” protiv Hezbolaha mogao dovesti do značajne reakcije Irana.
Uključili su se i Francuzi, koji su u dosadašnjem toku sukoba odigrali veliku ulogu u spuštanju tenzija, ali je diplomatska inicijativa zapadnih država opisana kao “ograničen uspeh”.
U tom kompleksnom okruženju, sve strane su prilično ubeđene da do spuštanja tenzija na severnom frontu ne može doći sve dok ne prestanu sukobi u Pojasu Gaze.
Ukoliko, pak, dođe do eskalacije, tvrde Vašington i Jerusalim, za novi rat spremni su borci sijaset brojnih i prilično dobro naoružanih, proiranskih milicija iz Iraka, Sirije i Jemena.
Izraelcima su bila potrebna tri dana da zauzdaju šumske požare koje je izazvao Hezbolah. Uništenje ove šiitske grupe, međutim, bezuspešno pokušavaju već decenijama.
Za mogući poslednji čin, Izrael je na sever države doveo još 50.000 rezervista. Hezbolahovih 100.000 boraca na raspolaganju ima oko 150.000 projektila. Uz zapaljivu retoriku obe strane, bilo kakvo smirivanje ratnih tenzija u ovom delu Bliskog istoka bila bi ravna čudu.
