Najnovije krvoproliće na Bliskom istoku će, kao i u ranijim slučajevima, najverovatnije proći nekažnjeno, čak i kada je reč o nasilju nad civilima
Nepisano je pravilo da u okršajima između Izraela i palestinskih oružanih grupa najdeblji kraj uvek izvuku civili. Nakon četiri dana borbi koje su usledile nakon inicijalnog napada Hamasa ranim jutarnjim časovima u subotu, 7. oktobra, to pravilo je, nažalost, ponovo potvrđeno.
Dok su okršaji pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i palestinskih militanata na prostoru Pojasa Gaze u okupirane Zapadne obale, pa i poneka Hamasova raketa ispaljena na Izrael, postali relativno česta i ne preterano iznenađujuća pojava, najnoviji napad te organizacije na Jevrejsku državu i odgovor IDF-a doneo je do sada nezapamćenu količinu stradanja i uništenja: u njihovom najnovijem okršaju je za manje od četiri dana na obe strane stradalo oko 2.000 ljudi, dok je broj ranjenih blizu brojke od 10.000.
Pored toga, pripadnici Hamasa i drugih palestinskih grupa kidnapovali su više od 100 Izraelaca, kao i nekoliko stranih državljana.
Reč je o najkrvavijem napadu na Izrael u istoriji te zemlje, a 7. oktobar će ostati upamćen kao dan sa najvećim gubitkom izraelskih života od osnivanja te države 1948. godine.
Prvobitno stanje šoka u Izraelu ubrzo je zamenio osećaj besa, a premijer Benjamin Netanijahu je nakon samo nekoliko sati izjavio je da je “Izrael u ratu”, što je njegova vlada i potvrdila dan kasnije.
Izraelsko rukovodstvo je najavilo da će se sa Hamasom obračunati jednom za svagda, a ministar odbrane nije se ustručavao da objavi da će Pojas Gaze biti stavljen pod potpunu blokadu: “Neće biti struje, hrane, vode, goriva. Sve je zatvoreno. Mi se borimo sa životinjama i ponašamo se u skladu sa tim“, izjavio je on. U isto vreme, izraelska avijacija nastavlja da sprovodi vazdušne udare na položaje u Pojasu Gaze.
Potezi obe stane su, očekivano, naišli na kritike mnogih posmatrača, a u medijima i na društvenim mrežama izbile su oštre diskusije o tome ko je više puta prekršio norme međunarodnog humanitarnog prava i ko je odgovorniji za masovno stradanje civila na obe strane.
Kao i u svim drugim sukobima, jedno pitanje se prirodno postavlja: da li će neko odgovarati za stradanje civila, ili će ono (ponovo) proći nekažnjeno?
Istorija sukoba – razlog za pesimizam
Izraelska blokada Pojasa Gaze nije ništa novo – Jerusalim tu palestinsku teritoriju drži pod delimičnom opsadom od 2005. godine. Izrael to pravda pre svega zaštitom sopstvene bezbednosti, pošto se Gaza nalazi pod kontrolom Hamasa – koji Jerusalim smatra za terorističku organizaciju i koji otvoreno poziva na uništenje, kako oni tvrde, “cionističkog entiteta” u Palestini.
Ipak, takva politika Izraela naišla je na kritike mnogih stručnjaka za međunarodno pravo, organizacija za zaštitu ljudskih prava, ali i predstavnika Ujedinjenih nacija, uključujući i nekadašnjeg generalnog sekretara Ban Ki-Muna. Međunarodni komitet Crvenog krsta je blokadu Pojasa Gaze nazvao vrstom “kolektivne kazne“, koja je zabranjena Članom 33. četvrte Ženevske konvencije.
“Blokade Gaze nisu uvek imale istu težinu, ali Izraelci su se sada odlučili da ona bude potpuna, i to je svesna odluka. Cilj Hamasa je da dovede do situacije koja će po Izraelce biti bezizlazna”, kaže za RT Balkan vojni analitičar Aleksandar Radić i dodaje da ako je do 7. oktobra postojalo bar prećutno razumevanje za poziciju Izraela, to će sada biti daleko teže.
Ni Hamas nije bio uskraćen velikog broja kritika za kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Njima se najčešće pripisuje korišćenje civila kao “ljudskih štitova”, odnosno postavljanje naoružanja i sakrivanje svojih boraca u gusto naseljenim oblastima, kao i u civilnim objektima kao što su škole, bolnice i džamije.
Situacija je posebno problematična ako u obzir uzmemo činjenicu da je Pojas Gaze jedna od najgušće naseljenih teritorija na svetu – na prostoru manjem od beogradske opštine Lazarevac živi više od dva miliona ljudi. Samim tim, čak i ako bi to želeli, Hamasu je praktično nemoguće da postavi vojne objekte na bezbednoj udaljenosti od gusto naseljenih gradskih oblasti.
“Izraelci nikada nisu štedeli silu, tako da kad oni napadaju tu uvek ima dosta žrtava. Hamas se nalazi u gusto naseljenom Pojasu Gaze, tako da je tu jako teško razlikovati vojne i civilne ciljeve, što Izraelci i priznaju”, naglašava Radić.
Kidnapovanje izraelskih civila u okolini Pojasa Gaze i držanje talaca takođe predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava. To je eksplicitno zabranjeno Članom 34. četvrte Ženevske konvencije.
“To što su pripadnici Hamasa iznenadili izraelske vojnike na spavanju, to je odgovornost njihovih vojnih komandanata, ali kada je reč o napadima na civile, na primer na ljude koji su došli na rejv žurke nedaleko od granice sa Gazom, to je klasičan primer terorizma”, kaže sagovornik RT Balkan.
Međunarodnopravna odgovornost
Iako je krajem 2000. godine potpisao Rimski statut, Izrael ga nikada nije ratifikovao i ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, čiji je zadatak procesuiranje krivičnih dela kršenja Ženevskih konvencija.
Kada je taj sud 2021. godine objavio da započinje istragu navodnog kršenja ljudskih prava tokom sukoba u Gazi iz 2014. godine, izraelsko rukovodstvo je reagovalo krajnje burno i decidno je odbilo da sa njim sarađuje, dok predstavnici vlasti i opozicije bili su ujedinjeni u optužbama suda za “antisemitizam”.
Samim tim, izgledi da se neki od izraelskih političkih ili vojnih zvaničnika nađe na međunarodnoj optužnici izuzetno su mali, a da dođu do optuženiče klupe su ravne nuli.
Situacija nije ništa bolja ni kada je reč o rukovodstvu Hamasa. Ta organizacija se već više od decenije nalazi u manje-više otvorenom sukobu sa međunarodno priznatom palestinskom administracijom u Ramali, u Zapadnoj obali, na čijem čelu se nalazi predsednik Mahmud Abas i njegova partija Fatah.
Iako je vlada u Ramali dejure nadležna i za Pojas Gaze, ona tu teritoriju ne kontroliše od 2007. godine, kada je došlo do kratkog oružanog sukoba između dve vodeće palestinske političke organizacije – Fataha i Hamasa.
Aleksandar Radić smatra da su kopnene akcije IDF-a u Pojasu Gaze sada veoma izvesne, zato što napadi iz vazduha nisu dovoljni da se neutrališe pretnja koju Hamas predstavlja. On dodaje da će to neminovno dovesti do dodatnih civilnih žrtava, čime će se razbesneti javno mnjenje u arapskim zemljama i samim tim značajno umanjiti šanse za njihovu dalju normalizaciju odnosa sa Izraelom.
On naglašava da je potpuno uništenje Hamasa “nesumnjivo cilj izraelske vojske”, ali da to nije realno, zato što ta grupa ima specifičnu organizacionu strukturu koja im olakšava da preživi takve akcije IDF-a.
