Hamas nikada neće moći da pobedi Izrael u direktnoj borbi, ali ovaj napad pokazuje da Izrael nije neranjiv
Postoji veliko krvoproliće između Izraela i Hamasa, a sve je počelo tako što je Hamas lansirao dobro koordinisan raketni i kopneni napad na Izrael, kidnapovao izraelske vojnike i civile i privremeno zauzeo nekoliko pograničnih naselja.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je zemlja u ratu i da Izraelske odbrambene snage (IDF) uzvraćaju na napade, prenosi Foreign Policy. Izraelski ministar odbrane je u poslednjem obraćanju naveo da je Izrael započeo potpunu okupaciju Gaze: „Oni nemaju struju, hranu, vodu, gorivo“, ustvrdio je on.
Svaka strana krivi drugu za sukobe. Izrael i njegove pristalice prikazuju Hamas kao brutalnu grupu terorista koje podržava Iran i koji namerno gađaju civile. Palestinci i njihove pristalice priznaju da je napad na civile pogrešan, ali okrivljuju Izrael što je palestinskim podanicima nametnuo režim aparthejda i decenijama ih podvrgavao sistematskom nasilju. Oni takođe ističu da međunarodno pravo dozvoljava potlačenim narodima da se odupru nelegalnoj okupaciji, čak i ako su metode koje je izabrao Hamas nelegitimne.
Kolumnista Stiven M. Volt ističe da ovaj sukob nije dokaz da se svetski bezbednosni poredak urušava jer ovo nije prvi put da se sukob ovakvih razmera dogodio između Izraela i Hamasa. Izrael je „potukao“ pojas Gaze tokom operacije Liveno olovo u decembru 2008. godine, ponovo je to učinio u operaciji Solid Rock 2014. godine, a zatim ponovo u maju 2021. godine. U ovim napadima ubijeno je nekoliko hiljada civila, od kojih su četvrtina bili deca, što je dodatno osiromašilo zarobljeno stanovništvo Gaze.
Ono što je novo u ovom sukobu jeste da je Hamas iznenadio neprijatelja i pokazao neočekivane borbene sposobnosti. Napad je naneo više štete Izraelu nego prethodne operacije. Navodno je ubijeno 700 Izraelaca, ne zna se tačan broj zarobljenih, među kojima su navodno vojnici izraelske vojske, a predviđa se porast broja žrtava.
Napad je šokirao izraelsko društvo. Neuspeh vlade da otkrije i spreči napad mogao bi da znači kraj Netanjahuove političke karijere, a kao i neuspeh obaveštajnih službi iz 1973, krivica će verovatno biti prebačena na Izrael. Međutim, Hamas je i dalje mnogo slabiji od Izraela, tako da sukobi neće promeniti ukupan odnos snaga među njima.
Izrael je već snažno uzvratio, a palestinski civili u Gazi – uključujući mnoge koji ne podržavaju Hamas – platiće visoku cenu. Niko sa sigurnošću ne zna kuda ova kriza vodi i kakve će biti dugoročne posledice, ali postoji nekoliko mogućih rešenja.
Prvo, najnovija tragedija potvrđuje bankrot američke politike prema dugogodišnjem izraelsko-palestinskom sukobu. Američki lideri, od Ričarda Niksona do Baraka Obame, imali su više prilika da okončaju sukob, ali to nisu uspeli. Njihova pomoć je došla od pogrešnih ili nekompetentnih izraelskih i palestinskih lidera, da ne pominjemo snažno političko protivljenje američkog komiteta za javne poslove Izraela i drugih izraelskih lobija. Ali to je samo delimično izvinjenje.
Umesto da deluju kao ravnopravni posrednici i iskoriste ogromnu moć koja im je na raspolaganju, i demokratska i republikanska administracija su pobegle od pritiska lobiranja. Oni su delovali kao izraelski „advokati“, pritiskajući palestinske lidere da naprave velike ustupke, istovremeno dajući Izraelu bezuslovnu podršku i zatvarajući oči pred višedecenijskim naporima Izraela da proždire zemlje navodno rezervisane za buduću palestinsku državu.
Čak i danas, američka vlada nastavlja da baca novac na Izrael i brani ga na međunarodnim forumima, insistirajući da je posvećena „rešenju sa dve države“. Kao i obično, zvanični odgovor SAD na borbe je da osude Hamas za „ničim izazvane napade“, izrazi snažnu podršku Izraelu i studiozno ignoriše širi kontekst u kojem se one odvijaju.
Napad je bio „ničim izazvan“ u užem pravnom smislu jer Izrael nije imao nameru da napadne Gazu, ali događaj je svakako bio ničim izazvan u zdravom smislu te reči – odnosno kao nasilni odgovor na uslove Palestinaca u Gazi. sa kojima se suočavao decenijama. Da su američki političari obe strane bili hrabriji, s pravom bi osudili akcije Hamasa i nezakonite radnje koje Izrael rutinski čini na palestinskoj teritoriji.
Drugo, ovo krvoproliće je još jedan tužan podsetnik da je moć važnija od pravde u međunarodnoj politici. Izrael je uspeo da se proširi na Zapadnu obalu i decenijama drži stanovništvo Gaze u otvorenom zatvoru jer je jači od Palestinaca i zato što je kooptirao ili neutralisao druge strane (npr. Sjedinjene Države, Egipat, Evropsku uniju). ) koji bi se mogao suprotstaviti naporima i prisiliti pregovore o trajnom miru.
Ovaj događaj i sukobi koji su mu prethodili mogli bi otkriti granice moći svih zainteresovanih strana. Rat je nastavak politike drugim sredstvima, ali moćne države ponekad pobeđuju na bojnom polju dok politički gube. Sjedinjene Države su dobile sve glavne bitke u Vijetnamu i Avganistanu, ali su na kraju izgubile oba rata.
Hamas nikada neće moći da pobedi Izrael u direktnoj borbi, ali ovaj napad pokazuje da Izrael nije neranjiv i da se palestinska želja za samoopredeljenjem ne može zanemariti.
To takođe pokazuje da Abrahamov sporazum i nedavni napori da se normalizuju odnosi između Izraela i Saudijske Arabije nisu garancija mira.
Pametan potez za sve strane bi bio da počnu sa brzim povratkom na status kvo: Hamas bi zaustavio raketne napade, odmah se povukao iz svih područja koje je zauzeo, ponudio povratak Izraelaca koje je zarobio bez zahteva da budu razmenjeni za pripadnike Hamasa u Izraelu.pritvor, a obe strane bi pristale na prekid vatre.
Tada bi Sjedinjene Države pokrenule ozbiljan, jednak i trajan pritisak za pravedan i smislen mir. Ali to se neće dogoditi: uostalom, kada je bilo koja od ovih partija poslednji put uradila nešto pametno ili dugoročno?
Umesto toga, Izrael će dati sve od sebe da Hamasu uskrati čak i privid taktičkog uspeha, i možda će čak pokušati da istera Hamas iz Gaze jednom zauvek. Vlada Sjedinjenih Država će čvrsto stajati iza svega što Izrael odluči da uradi. Glasovi koji pozivaju na umerenost biće ignorisani i ciklus osvete, patnje i nepravde će se nastaviti.
